У препуној цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу Божићну Литургију са почетком у 4. 30 сати је служио протојереј Дарко Пејић.

Литургију у цкрви Светог Николаја Мирликијског у Никољцу је служио протојереј ставрофор Мираш Богавац.

Прије причешћа вјерника у свим храмовима је прочитана Божићна посланица Његове светости патријарха Иринеја .

Послије прочитане посланице и причешћа о. Дарко је честитао свим вјерницима најрадоснији хришћански празник сверадосним поздраво - Мир Божји Христос се роди!

"На здравље и спасење дивни сабор и скуп. Иако је и синоћ и јутрос мало хладније, носимо царство Божије у срцима својим, радујемо се рождеству Христовом и молим вас као ваш свештеник а и себи заповиједам - немојмо чекати да нам се нешто деси да нам неку уради већ радимо све оно што је у нашој моћи. А може сваки човјек да се моли и слави Бога, да другом човјеку будемо човјек и пријатељ. Изговарамо се – па ја бих учинио неком али се нема“, а честит човјек увијек тражи начин док лош тражи изговор."

"Најлакше ћемо видјети какви смо стварно по томе, када сваке вечери прије спавања преиспитамо свој живот у том дану какви смо били. Ако смо се у дану пет и десет пута изговорили и окренули од човјека, или је требало да стенемо на молитву или прочитамо нешто душекорисно а нисмо, значи да припадамо оним другима, који се хватају за изговор“, бесједио је о. Дарко.

Он је подсјетио да Хришћанин није човјек који не чини зло, јер је Хришћанство непрестано чињење добра.

"Онај који сједи и не ради ништа није добар човјек. Хришћанини треба да стално изналазе начине да учине неко добро дјело, да дан и сунце не зађе у лијености, нераду и не-чињењу добра. Јер ако не чинимо добро, скупља се зло. Није нам дато да не радимо ништа, окренимо себе и онда ће нас окренути Господ. На једно наше дјело Господ ће нам узвратити стоструко, онако како најбоље зна и умије. То би знао и осјећао сваки човјек, само када би мало више испитао себе. Постали смо мало површни, живимо на брзину, све чекамо да нам други ураде."

"У наш народ се увукло још једно зло - да свакога критикујемо а не видимо себе и своје гријехове. Када би човјек мало више пазио на себе и строжији био, не би имао кад да критикује и осуђује друге. Када је човјек строг према себи, он је онда благ према другоме, зато што зна колико је тешко бити добар и чувати се од гријеха, и тада не би олако осуђивао друге за њихове падове и гријехове. Немојмо браћо то да радимо због Божића и да будемо у завади са ближњима. Ако је Бог нама могао да опрости, и био спреман да се роди, оваплоти, распне и крв своју пролије за нас, будимо и ми спремни да прогутамо по неку тешку ријеч, за рад мира, слоге и љубави. Може да се деси да нас живот упути баш на тог човјека на којег смо се наљутили, да од његове руке зависи да ли ћемо се спасити ми или дијете наше, или ћемо пострадати. Будимо свакоме човјек, будимо људи, да се Господ усели у наше срце а онда ће у наше породице“, бесједио је о. Дарко.