У Никшићу је, у петак 29. јануара 2016, у сали Позоришта, одржана свечана духовна академија у славу утемељитеља Српске Цркве и државе,архиепископа и просвјетитеља Светог Саве.
Богатом културно-умјетничком програму који, традиционално, организују Епархија будимљанско-никшићка, Црквена општина Никшић и Голијски сабор културе претходило је поздравно слово Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, који је говорио о величини и значају, које дјело нашег равноапостолног просветитеља и учитеља Светог Саве има за цио српски род.
"Светом Сави Бог је додијелио да буде апостол Христов у свом отачаству, да устроји Српску Православну Цркву, да устроји манастире, монаштво, да научи свештенике, да цио народ приведе Христу, да га с Њим сједини, да просвети, духовно и морално утврди своје отачаство, да развије писменост, школство, културу, да постави духовне и до сада непревазиђене критеријуме духовности, културе и стваралаштва."
"И зато он, који је увијек чезнуо за Царством небеским, дјелао је у овом свијету и вијеку као архипастир и као онај који се стара о душама људи, зато је он ишао испред свог времена и зато је он наш савременик, и данас иде испред свог времена. И данас нас учи путу који води у живот, и његово житије није завршено са она два житија која су писали његови ученици и наследници, него се оно дописује кроз сва времена у историји и култури српског народа, па и данас кроз многе видове, а посебно кроз Светосавске свечаности, Светосавске академије, кроз многе видове духовног живота и стваралаштва. У овом времену које је пуно противрјечности, искушења, отуђења, присутност духа Светог Саве, у животу наше Цркве и нашег народа је опипљива“, казао је Преосвећени Епископ Г. Јоаникије.
Свечану Светосавску бесједу одржао је протојереј-ставрофор др Дарко Ђого, декан Православног богословског факултета "Светог Василија Острошког“ у Фочи.
Светом Сави и његовој пртини ка Богочовјеку, према ријечима протојереја-ставрофора Дарка Ђога, дугујемо сву ширину и ведрину нашег наднационалног бића, њему дугујемо чињеницу да бити Србином није ствар крвних зрнаца на које не можемо да утичемо и имена које нисмо бирали него једног много важнијег избора: избора да будемо потомци Саве – Путника, Учитеља и Богонсца, да начинимо избор који су чинили наши и светосавски Винавер, Андрић, Панчић, Јуришић-Штурм, Нушић имноги други.
„Наша највећа, али уједно и једина шанса да преживимо није да се окаменимо и вратимо пећинском човјеку и у пећине згураном Србину. Наша шанса јесте да живимо изнад идеологије, чак и изнад идеје саме – да живимо Савин Живот."
"Како је то могуће? Чега има у том Савином животу? Свега, Божијег, људског и богољудског. Има одласка од родитеља да би их више волио, ћутања да би се мудрије зборило, путовања свијетом да би се своја земља просвијетлила и путовања својом земљом да би се у њу свјетло са Истока у земунице унијело. Има срџбе на брата и мирења браће, има монаховања и највеће љубави ка дјетету своме Спиридону коју отац може имати."
"Ту, на светосавској стази, очеви умиру на каменитом узглављу и са срцем до краја топлим: данас умиремо у топлим постељама срдаца каменито хладних, погрешно очврслих и згрчених. Заправо, наш највећи парадокс јесте у томе што, заклињући се Савом, ми смо и даље склони да нас предизборни летак подијели упркос Оченашу који нам је заједнички, да нас програми (племенити или не, свеједно) подијеле упркос вјери Никејских Отаца коју нам је Сава оставио у насљеђе“, бесједио је свештеник Дарко Ђого, поручујући, између осталог, да требамо бити Савини увијек и у свему, ка себи и другима.
Светковину су својим наступима употпунили: хорови Светог новомученика Станка и Преподобне мати Ангелине из Никшића, гуслар Славко Јекнић, етно групе "Наиса“ из Ниша, група "Џанум“ из Никшића и КУД "Алат“ из Требиња.
