Светосавска академија у част равноапостолног, првог српског архиепископа и просвјетитеља Светог Саве одржана је 27. јануара 2016. у спортској дворани "Никољац“.

Свечаности су поред епископа будимљанско- никшићког Г. Јоаникија, свештанства монаштва присруствовали изасланик предсједника Републике Србије Томислава Николића Недељко Тењовић, предсједници општина Бијело Поље и Беране Александар Журић и Драгослав Шћекић и други гости из политичког и јавног живота Црне Горе и окружења.

Овогодишња Светосавска академија прославља се у години јубилеја 100 годишњице Мојковачке битке.

У културно-умјетничком дијелу програма, који је водио протојереј Никола Пејовић наступили су књижевник Благоје Баковић, народни гуслар Славко Јекнић, КУД "Текстилац”, црквени хор "Свети Никола” из Бијелог Поља под диригентском палицом професорице Јулијане Вујошевић, а приказан је и инсерт из дневника једине учеснице Мојковачке битке Василије Вукотић, кћерке сердара Јанка Вукотића, са академије посвећене Мојковачкој бици одржаној у Сава центру, у Београду у извођењу глумице Јелене Иванишевић.

О Светом Сави стихове су казивали Андријана Рудић и петогодишњи Слободан Јеврић.

Благосиљајући скуп од више хиљада Бјелопољаца Преосвећени владика г. Јоаникије је тајну свете и очинске личности Светог Саве није лако разумјети и поред доста биографских података из његовог живота, јер је Свети Сава у себи објединио многе таленте и многи божји дарови заблистали су његовог светитељској личности.

"Његов дух је спојио светост и велико образовање, монашку строгост и Христово милосрђе. Чежњу ка Царству Небеском и бригу о своме народу о својој пастви и своме љубљеном отачаству. То је драга, браћо и сестре, оно што зовемо Светосавље. Он је то пренио и на своје потомство, до дана данашњега. А светосавски дух прожима и нашу духовност, нашу свету цркву и нашу културу. А у Црној Гори све оно најузвишеније и најљепше што је створено, створено је на темељима Светосавске духовности. Имамо дивне немањићке светиње, цркву Светог Петра, манастир Вољавац, Ђурђеве Ступове, манастир Морачу и остале немањићке светиње које красе нашу отаџбину. А зар нису Октоих, Цетињска штампарија и штампарија Божидара Вуковића, ти најљепши домети наше културе Горски вијенац настали на темељу Светосавске духовности. Зар Његош није духовни потомак Светога Саве, зар Свети Василије није његов сљедбеник у најтежим временима које смо прошли у нашој историји“, бесједио је владика Јоаникије и пожелио да у великој радости и слављу које обузима и небо и земљу овај празник свима буде на радост, да свима вама донесе благослов домовима и потомству.

Надахнутом бесједом свечаност је увеличао и пјесник Благоје Баковић.

"К небу главе подигните. Саву тамо угледајте. Светог Саву тамо угледај његов заувијек светосавски српски народе. Јер спалитељ његових моштију је од овог неба, дижући горе до Творца његов прах, направио Светосавску куполу храма. Је тај свети прах никада више неће бити пепео од оног тренутка на Врачару, када је спалитељ, како мудрост каже, бирао мјесто за сажег светих му моштију а свете мошти су бирале мјесто за темељ светога храма. А купола тога храма је читаво Светосавско Небо, гдје год је српска душа која. Под куполама тог храма окупио нас је и у овој светосавској ноћи, Светитељ која на небу, за све они који славе своје породичне српске славе, а који не славе Светог Саву, пита Господ Исус – Чији је оно народ, ако није Савин."

"Ево нас вечерас овдје у Никољцу надомак слова Мирослављевог Јеванђеља, и рукописа дијака Григорија, на домак Милешеве на Херцеговини. Надомак светитељевог последњег гроба земаљског, чије свете мошти ће, рекосмо, пламен спалитеља дићи у небо и осветосавити га заувјечно, и пред Богом и пред људима. Надомак свјетлости оног плама врачарског, свјетлости која ће загријати и освијетлили и све оне душе српске које су, у неспоразуму саме са собом, постале незгријане тим благословом и љубављу његовом молитвама његовим небеским. Јер због њих на Небу, све наше претке, за ове сада недостојне, одбожене потомке, опет и стално пита Господ Исус- чији је оно народ ако није Савин?"

"Ово је прилика да чујемо глас Светога Саве, како и данас мири своју браћу и како их снагом љубави божанске, као што је то и за живота радио, моли и преклиње, заједно са свим Свецима и Угодницима божјим, од светога Цара Лазара, Светога Симеона, Светог Петра Цетињскога, Светога Василија Тврдошкога Чудотворца, Светога Јована Владимира, Светога Вукашина с Клепаца, Светога Станка и светих косовских и мојовачких јунака, свих светих страдалника и подвижника, да се држе свога имена и презимена, да не напуштају свој свети светосавски пут, који нас је издвојио и посветио народ као народе тог великог пута. Јер шта би Црна Гора била без свог Ловћена и Његоша, без свог Дурмитора са Савином водом и Куком Савиним."

"На шта би ова земља личила да је Свети Сава није посолио својом корацима и прекрстио својим штапом. Како би овај народ био кљаст и сакат, да му измакнеш Савин кук, Савино поље, Савина три прста и Савин лакат. Да му извадиш из очију вид Савин. Молитве Светог Саве бдију и над оним школама из којих су га протјерали. Али има љубави његове и у Церову, Јабучну, Окладима, Црнионици, Оброву, Метањцу, Кањама, Расову... Савине трагове осјећамо свуда по Ораховици, Ђапановом гробу, Окладима, Гранчареву, Ујничу, Гостуну, Пећарској, Брзави, у Палима, Жаљеву, Писаној јели, Коврену, Добракову, Прушкој, Бабића бријегу, Медановићима, Недакусима, Некољцу, у Репиштима, у Крчевини Лукиној, Гојковој и Михајловој… Зар нисмо вечерас овдје дошли оном пртином коју је први пропутио Свети Сава, све следећи његове стопе, идући његовим путем. Зар неће стићи овамо тим истим путем наша браћа која су забасала. Хоће. Дозваће их Светосавска љубав. Помириће их са њиховим ђедовима и прађедовима, са њиховим чукун, чукун ђедовима, са њиховим аскурђелима и сукурђелима…."

"Помириће их љубав према животу и љубави вјечној и божанској. Јер горе на Небесима нашег заштитника, за све оне који су православци а који нису са нама ноћас у овој слави и љубави, опет и опет пита Господ Исус, чији је оно народ, ако није Савин. Јер стварно ако смо православци а нисмо Светога Саве потомство, онда морамо себе да питамо; стварно, чији смо народ ако Савини нисмо. Јер овај народ је направио Светац. Свети Сава му је био први учитељ, први српски Архиепископ, први љекар, први књижевник, први васпитач, први мудрац, први лијек и мелем, први утемељивач… Он га је учио како се држи књига, кандило и рало, он је са њима ишао у ливаду и у лов. Он је његова школа и прозор на тој школи колико и прозор на његовој души. Кроз тај прозор Срби су угледали Небо Христоносно."

"Зато, драге сестре и драга браћо, прилика је да у овом светом и свечасном дану, позовемо нашу браћу, који су се одрекли своје Славе данашње, да јој се врате, да нам се придруже. Радоваће се Свети Сава, и свима ће опростити. Толико љубави и разума ко пронађе у срцу своме, неће му никада пасти на памет да заводи санкције своме разуму, својој слободи, својим прецима, својој историји, своме образу и части, својој Цркви, своме језику српскоме, своме српскоме народу, своме Косову, својој Русији, своме Његошу, своме Дурмитору, својим Мојковачким јунацима… Неће му падати на памет да прије славу први мај него своју Славу, Светога Саву. Зато драга наша садашња и дај Боже будућа браћо, придружите нам се да славимо Светога Саву, бесједио је Баковић.

Он је подсјетио да је ово прилика да се сјетимо да је десетак ноћи прије ове ноћашње ноћи, прије сто година, засјало једно Бадње вече које никада више проћи неће, послије којег ће васкрснути мојковачки Јунаци, ти наши највећи Обилићи од Косова на овамо, који никада више умирати неће јер имали су се рашта и родити.

"Као што је напуштајући царски двор и престо, наш вечерашњи Слављеник, одричући се свега земаљскога и привременога био земаљски Немањић, да би постао небески Имањић, и прелазећи пут од очевог до Божјег престола , пут од Растка до Светог Саве, тако су су и ови мојковачки јунаци прешли пут од обичних смртника до небеских бесмртника. Јер сто пута од тада окопнили су сњегови свих Божића. Али крв тога снијега није окопнила. Она свијетли све свјетлијим и светијим сјајем. Свети Сава нас опомиње да их не заборавимо и да њихове жртве славимо као жртве невиних који у страдали у подножју Христовог Крста. Јер су сви они те Витлејемске ноћи на Мојковцу, бранили образ и част наше историје и нашега хришћанскога, српскога, светосавскога пута. И да се молимо нашему заштитнику небеском, Светоме Сави да нам да снаге, радости и среће да будемо достојни потомци мојковачких Јунака и Светога Саве“, бесједио је Баковић.

Изасланик предсједника Србије Томислава Николића Недељко Тењовић је подсјетио да се ово јануарско собрање обнавља сваког јануара и сабира нас са Светим Савом гдје год да смо.

"Та саборност и јесте прва порука којом вас, драге сестре и браћо, поздрављам у име председника Републике Србије, господина Томислава Николића."

"Велики наук понели смо од Светог Саве. У њему је учење заједништва основно начело. Где год је могао истицао је важност слоге, помирења са другима и самима собом. Ништа се није променило од Савина доба па ево до нашега, деветсто година касније. И данас морамо остати, а где год најпре постати, сложни да би смо били јаки."

"Тако се опет враћамо саборној Савиној намери да се сви Срби, ма где били на свету, препознају у јединству вере и нације, да буду сви повезани искреним и нераскидивим осећањем припадности великој српској, светосавској породици. У том смислу ваља разумети и важност свих нас. Чувајте свој језик, писмо, обичаје, своју песму, свог Светог Саву. Са поносом истичите своје српско име и порекло. Јер једно је живети далеко а сасвим друго живети удаљено. Нема те географске раздаљености која може постати раздељеност нашег светосавског бића. Све док негујемо и чувамо блискост са постојбином, са својом земљом и земљом својим предака, знајте да чувамо заједноштво. Јаки и неподељени лакше ћемо проћи кроз искушења која нас очекују а није их мало. На нама је задатак да деци оставимо свет бољи од оног који смо ми наследили. Спремићемо их за честит и успешан живот ако им будемо пренели учење Светог Саве, ако их будемо уздизали да своју постојбину и веру воле, а туђу поштују, да у разумевању и хришћанској љубави прихватају и уважавају различитости - баш као што је чинио Свети Сава. Разноликост међу културама, државама, народима, богатство је и позив да упознамо друге и да други упознају нас“, казао је Тењовић.

Нумерама из духовне лире албума "Река православља“ скуп је увеличао наступ групе Легенде.

Послије Светосавске академије у етно-селу "Вуковић”, у близини Томашева, организован је традиционални Светосавски бал.