У манастиру Свете Тројице у манастиру Мајсторовина код Бијелог Поља, у недјељу 31. јануара 2016, на празник Светог Атанасија Великог и Светог Максима архиепископа српског, у току Свете Архијерејске Литургије преосвећени Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије устоличио је новог настојатеља манастира јеромонаха Андроника Ракочевића, сабрата манастира Ђурђеви Ступови.
У еванђелској поуци владика Јоаникије је казао да свештенике и свештенослужитеље Божје Свето писмо позива да буду свјетлост овоме свијету, али да то не важи само за њих него и за све хришћане.
"Па када вршимо спомен светих архијереја читамо оно мјесто из Светога писма које каже ријеч Божја: „Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца нашега који је на небесима“. Прије свега, ту се говори о свјетлости добрих дјела, јер када добри људи чине добра дјела она заиста и јесу свјетлост која обасјава многе и даје примјер како треба сви да чинимо, према чему да тежимо. Да тежимо ка добру и да га умножавамо у свом животу и овоме свијету, а нарочито чинећи добро ближњима својим. Благе и добре мисли, добре намјере су такође свјетлост и оне су почетак добрих дјела. Без добре мисли не може се ништа добро учинити, без добре намјере не вриједи покушавати да се нешто добро учини."
"Само са добрим мислима и добрим намјерама уз то да човјек истраје до краја, може се нешто добро учинити. Ако човјек крене са добрим мислима и намјерама па полако оне ослабе, па се појаве неке друге намјере, онда не може ништа добро да се учини. Али ето, мислимо да се ове ријечи Божје не односе само на добра дјела и на добре мисли, него заиста човјек Божји је причасник славе и свјетлости Божје и свјетлост Божја, вјечна и неописива која се настањује у душама и срцима добрих људи. И они су заиста пред Богом као свијеће запаљене, обучени у славу и свјетлост Божју. Зар није Господ рекао својим светим ученицима и апостолима: "Сједите у граду Јерусалиму и молите се Богу и сачекајте докле се не обучете у Силу са висине“.
"Тако је рекао својим светим Апостолима а заправо сви хришћани имају ту могућност, јер Господ жели да се сви људи спасу и свима подједнако жели да постану причасници Његове вјечне славе, вјечног живота Његовога, вјечнога царства Његовога и вјечне љубави Његове, вјечне свјетлости и славе Његове. Ето, драга браћо и сестре, према чему треба да тежимо, а сви који су ишли тим путем Божјим, Христовим, а Он је сам пут тај, они су у мањој или већој мјери, зависно од њихове љубави, ревности, жртве успијевали, као што имамо примјере Светих, да буду свјетилници који освјетљавају наше путеве, који су увијек добар примјер за нас. Имамо такве примјере, ево данас прослављамо Светога Атанасија Великога, треба прочитати његово житије чудесно, и Светога Кирила Александријског. Обојица су били Александријци, велики проповједници јеванђеља Божјег, Апостоли Христови, наследници светих Апостола. А са њима двојицом који су живјели у давна времена прослављамо Светог Максима Бранковића, Архиепископа карловачкога, који је из нашега рода, велики Божји угодник, Светитељ Христов и чудотворац од свете и славне породице Бранковића."
"И сви из породице Бранковића су били свети: Стефан, Јован, Ангелина и Максим, велики Божји угодници и свјетилници вјере православне, који су живјели у тешким страдалним временима, али који су засвијетлили у своме животу и овоме вијеку својим добрим дјелима и врлинама и постали причасници славе Божје. Њих је Господ поставио да свијетле као свијеће Божје и у вријеме њиховог живота и кроз сва времена до дана данашњег. И ти дарови Божји изливају се на све народе, на све вјерне, само зависи од нас да ли ћемо бити довољно отворени и спремни да примимо те дарове који се непрестано изливају. Господ непрестано излива благодат свога Светога Духа на своју свету цркву, само зависи од нас да ли смо ми спремни да примимо у себе ту благодат, јер она неће дјеловати присилно и насилно, већ ће се зауставити само ког онога срца и душе које су спремне да га приме“, бесједио је владика Г. Јоаникије.
Преосвећени владика Г. Јоаникије је честитао постављење новом настојатељу јеромонаху Андронику, који ће замијенити о. Евстатија, који је овдје постављен послије смрти архимандрита Јоаникија Зиндовића.
"Надам се да ће отац Андроник, који је вриједан и честит монах, за шта имам од Бога наду, ову светињу фино украсити, обновити да ће овдје народ сабирати, да ће испоштовати свога претходника оца Јоаникија честитога, који се овдје узидао и уградио у ову светињу и лијеп спомен оставио."
"Знали смо ми добро нашег блаженопочившег о. Јоаникија, који је носио своје тешкоће и проблеме, носио је и проблеме ближњих, и тешкоће обнове ове светиње али у свему био честити и јунак и примјер оставио. Ми мислимо да је нека светиња обновљена ако тамо има један монах и ако се црква отвара недјељом и празником. А ово су биле славне и велике светиње гдје јебило по десет, петнаест, тридесет, педесет па и до сто монаха. Откуд би биле оне испоснице по Бјеласици да овдје није било много монаха, па су поједини када се овдје добро припреме у општежићу одлазили на још већи подвиг, али ми, на жалост, и не знамо шта смо све имали. Ове светиње нам свједоче да смо били народ како ваља у доба Немањића, да смо напредовали, да смо били сложни, обједињени, да смо били побожни. То је временом ослабило, али хвала Богу гдје је текло и капаће, ове светиње нас враћају на прави пут Божји. Ове светиње које обнављамо и нас обнављају и обједињују и на такав начин нас Господ враћа на пут Божји, прави истинити и пут спасења. Њему слава,част, поклоњење сада увијек и у вјекове вјекова. Амин,“, бесједио је владика Г. Јоаникије.
