У Недељу о митару и фарисеју, на празник Светог Теодора Стратилата, Светог Саве Другог архиепископа српског, 21. фебруара 2021. света Литургија је служена у храму Преображења Господњег у Беранама.

Литургију је служило свештенство беранског намјесништва уз молитвено учешће вјерног народа.

Сабранима је на јеванђељску причу о митару и фарисеју бесједио свештеник Стефан Миловановић.

Он је навео да су се два човјека један фарисеј, а други цариник молили Богу у храму. Први се хвалио како је побожан, како вјерује, пости, моли се, а овај други, цариник, који је, можда, доста лошег допринио у друштву, али је спознао своје унутрашње „труљење“, дошао је пред Господа и рекао: Боже, милостив буди мени грешноме!  

„Та самоспознаја наших грјехова и наше ништавности пред Богом и пред другима јесте оно чиме треба да се водимо, како треба да живимо. Дакле, ако идемо у цркву, ако постимо, ако се причешћујемо, исповједамо, не смијемо сматрати себе привилегованим код Господа или у друштву. Прије би себе требали да сматрамо  ништавним зато што нико од нас није достојан да приступи да се причести, није достојан да буде на овом свијету ако бисмо гледали какви смо, него по Божјем допуштењу и по Његовој неизмјерној љубави и милости, у сваком дану и сваком тренутку. Али, треба да стрепимо од тога да не постанемо као ти фарисеји“, рекао је о. Стефан, појашњавајући да су фарисеји лицемјери, који само причају, а ништа не раде.   

Наша вјера, истакао је свештеник Миловановић, треба да буде испуњена дјелима.

„Да то у шта вјерујемо поткријепимо дјелима, да наше хришћанство буде са Христом, а не без Христа, да се не своди само на Бадњи дан и Велики петак, него сваки тренутак, сваки дан да испунимо Христом. Чули смо у посланици гдје се Свети апостол Павле обраћа Тимотеју, у Светом Писму пише, како смо чули, „Који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се“. Ако трпимо понижења, ако трпимо страдања, поруге од овог свијета онда треба да схватимо да ће све супротно од тога да нас задеси у оном свијету. Ако смо трпјели страдања и понижења у овом свијету, у Царству небеском ћемо добити вечно блаженство и покој“.

„Дакле, суштина нашег живота је да спознамо себе као хришћани, да спознамо ко смо и шта смо, да спознамо, прије свега, да смо се, самим приступом Цркви Христовој кроз свето крштење, обукли у Христа, у Његов живот, у Његову проповјед, у Његово дјело, обукли смо се у Његово страдање на крсту, у Његову смрт, али смо се обукли у Његово васкрсење и дато нам је по благодати да се потрудимо и ми да васкрснемо из својих малих, пролазних живота и постанемо достојни називати се именом Христовим“, поучавао је јереј Стефан Миловановић, парох берански.