У четвртак 25. фебруара 2021. уочи празника Светог Симеона Мироточивог, Света Архијерејска Литургија је служена у манастиру Вољавац, поводом ктиторске славе манастира.

Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јаоникије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Митрополије и Епархије.

Сабранима се ријечима архипастирске бесједе обратио Преосвећени Епископ Јоаникије, рекавши да је Свети Стефан Немања, не само као ктитор, него и у свему другоме, свијетли узор сваком човјеку без обзира на статус и друштвени положај.

„Шта бисмо посебно истакли из његовог живота, да ли његово ктиторство? Свакако да, јер је он с обзиром на вријеме у ком је живио и с обзиром на стање у ком се налазио српски народ, сигурно, највећи ктитор до дана данашњег“, казао је Владика, додајући да је много лакше било краљу Милутину да сагради 40 великих и лијепих цркава, него Светом Стефану Немањи Студеницу, Ђурђеве Ступове и Светог Николу у топличком крају, гдје је подигао и манастир Пресвете Богородице и многе друге светиње.  

„Манастир Вољавац поред Бијелог Поља се, нажалост, ријетко помињао. За то постоји и разлог, јер је давно пострадао и није био толико познат у своје вријеме као Немањини Ђурђеви Ступови у Расу или Свети Никола у топличком крају. Мања црква, али, по свој прилици, једна од првих његових задужбина“, навео је Владика.

Истакао је да није само ктиторство, укључујући и манастир Хиландар, који је подизао са најмлађим сином Светим Савом, за вријеме његовог боравка на Светој Гори, потребно истаћи него и труд Светог Стефана Немање око утврђивања државе и њеног проширења.
„Али не на штету других народа, него таквог проширења које је било уједно и обједињавање српских земаља. За њега се каже да је обновио своју пропалу дједовину. Српски народ има дар да ствара, али, нажалост има ту склоност да разара и да се дијели, што је наша особина од давнина. Надамо се да ће особина и способност стварања да преовлада, јер је код Немање она преовладала“.

„Објединио је двије српске земље. Није могао и трећу као што је Бодин то урадио, који је ујединио Дукљу, Рашку и Босну, старе српске земље. Али, Бодинова држава није дуго трајала, а Немањина држава, обједињена од Рашке и Зете, је потрајала и напредовала, укључила се међу признате и веома угледне државе Европе тог времена“, подсјетио је Његово Преосвештенство.

Немања је корјен, јер је његово дјело, нагласио је Владика Јоаникије, било темељ, после кога су потомци само напредовали.

„Темељ је орјентир, из темеља све почиње и ми сада, када видимо неку од наших цркава како изгледају њени темељи, можемо да сагледамо како је изгледала некада у свој својој слави. Немањина државотворна дјелатност је величанствена, јер је пројавио мудрост и способност да утемељи једну моћну државу. Не припада то свакоме, не припада ни великим људима у сваком вијеку, него тек ријеткима“, оцијенио је Епископ будимљанско-никшићки, указавши на друге врлине Светог Стефана Немање, као што су храброст и мудрост у војевању за ослобођење свог отачаства.

„Данас је посебно важно поменути – Немања је прави узор оца, јер је родио синове, васпитао их и од њих направио велике људе. Двојица Светитеља, Стефан Првовјенчани, Свети Сава и Вукан, који такође има велике заслуге и чије потомство је подигло много задужбина одавде, па до Подгорице. Вуканови синови су се угледали на свог ђеда, Светог Стефана Немању, дакле, од Давидовице до манастира Мораче, а и даље, већина старих задужбина припада Вукановом потомству, самим тим и Немањином“, бесједио је Владика Јоаникије.

Указао је на то да се Свети Стефан Немања и Свети Сава у нашим црквама заједно сликају, јер су они, нагласио је Епископ Јоаникије, као један.

„Заслуге Светог Симеона најбоље се виде у лику Светог Саве и у његовом дјелу, а, опет, заслуге Светог Саве немогуће је замислити без његовог оца Светог Немање. Шта, дакле, посебно истаћи код овог Божјег угодника, код овог човјека који је свијетли примјер кроз вјекове цијелом нашем српском роду? Истакли смо, прије свега, његову вјеру, његов чврст и непоколебљив карактер, његову јаку вољу, јер вјера не може да да правог, истинског плода гдје нема и јаке воље, а он је имао и једно и друго, јаку, дубоку и силну вјеру и велико покајање“, поручио је Преосвећени владика Јоаникије, закључивши:

„Његова пламена вјера и велика молитвеност су породиле велико дјело, величанствено и недостижно. Поносимо се тиме што се каже да је Немања старим поријеклом, преко својих дједова, из Зете. По свему томе се види да је Божји промисао подигао овог човјека и дао му способност да обједини свој народ и већину српских земаља тог доба. То дјело благослови Бог те узнапредова држава Немањића и роди такве плодове с којима се и данас поносимо“.

Ктиторска слава манастира Вољавац прослављена је благосиљањем и ломљењем славског колача.