Породична бајка „Вртуљак“, чији су аутори Николета и Новица Ковач, представљена је, након Београда и Подгорице, и у Никшићу.

У промоцији, одржаној 20. фебруара 2018, учествовао је мр Александар Вујовић, који је казао да су бајке саставни дио одрастања и васпитавања дјеце. Драгоцјене су вриједности које дијете спозна у најранијем дјетињству, слушањем и читањем бајки, јер та штива, сматра он, остају дубоко урезана у младом бићу на путу да  постане човјек.  

По мишљењу Вујовића, није познато да је у српској, а, можда, ни у свјетској књижевности, неки брачни пар аутор породичне бајке. „Вртуљак“, с тога, представља својеврсан првенац у чијем настајању су учествовали Николета, као аутор бајке и Новица, који даром слике илуструје оно што је ауторка жељеља да каже читаоцима.

„Овај подухват припремали су неколико година, а њихови ближњи и ми пријатељи најбоље знамо колико им је значило да ова књига угледа свјетлост дана, првенствено, због њихових потомака који су, донекле, и сами актери. Вриједности, које су аутори поставили у овом дјелу, несумњиво, да су потекле из породице, јер све почиње из ње, тако да и сам назив - вртуљак или врт, није случајан“.

„Породица је најважнија и најпотребнија, управо, дјеци, а дјеца то чувају у свом бићу читавог живота и преносе, касније, својим потомцима. Наслов „Вртуљак“ има своју поруку и поуку, као и сам текст приче и илустрације“, казао је мр Александар Вујовић.

По мишљењу проф. Аните Ђуровић, Вртуљак је бајка у којој је и малим стварима дато узвишено мјесто. Наизглед свакодневни животни догађаји добијају на значају, јер представљају ефектан контекст за оно што ће се десити. У дјелу је, запазила је Ђуровић, на особен начин, дат одговор на древно питање Quo vadis? Куда идеш?

„Идејна нота тежње ка једноставности живота чини идеолошко језгро Вртуљка. У овом концепту све је једноставно. Живот је ту да се живи, а човјек у томе треба да учествује без устазања. Он је тај који, кад у јутро зрелог прољећа и кад васиона вришти свјетлошћу, дјеца радосно вичу и свечано звони и позива на јутрење градска црква - треба да прихвати радосни изазов окружења и без задршке учествује у том једноставном животном догађају“.

„Поред овога, уочљива је још једна идејна нота. Она започиње од мота књиге: Над чудесним богатствима Земље, диже се у бескрај, мишљу необухватно, Божије небо. Природна људска тежња ка оностраном, недокучивом у овом дјелу третирана је на интересантан начин: у виду дарова откривених у завршници приче, кад, да кажемо, велике животне ствари бивају постављене изнебуха, без мотивације, симболички... Одједанпут, ниоткуда, појављују се дарови васељене и они с радошћу бивају прихваћени“, запазила је Ђуровић.
За академског графичара Илију Никчевића, који је радио дизајн „Вртуљка“, рад на књизи представља „занимљиво путовање“.

„Сам назив бајке „Вртуљак“ подсјећа ме на нешто што се окреће, што се креће, нешто динамично. Усудио бих се рећи да је ово кинетичка сликовница“, рекао је Никчевић и додао је у питању топла прича, која има шагаловски шарм и која балансира између онога што је стварно и нама познато и онога што залази у зону пријатно измаштаног.

Николина Ковач је искористила прилику да захвали свим знаним и незнаним јунацима, који су љубављу, трудом допринјели настајању књиге.

„Обратила бих се цитатом из бајке: „Живот, који смо градили од својих љубави, ентузијазма, вјере, надахнућа,... и големом чежњом својом, уграђивали смо (не знањем, већ тананим чулима и жељом) у златну, беспочетну Вјечност“. Управо то је оно што смо ми радили и током стварања бајке, то је оно што ради сваки од нас, путујући по овој земљи. Пошто је ово књига о Љубави; жељела бих рећи - свака је Љубав плодоносна, видљивим нама или невидљивим плодовима за околину“.

„Љубав, која просијава нашим Вртуљком изњедрила је дивним драгуљима Божјим - нашом дјецом – Луком и Паулином. Њима је посвећена ова књига, њима посвећујем и ово лијепо зимско вече у драгом ми граду под Требјесом. Пошто је ово књига о Љубави, посветила бих ову ноћ и свима, чија имена на њој нису исписана, а који су је, уткани у нас, исписивали са нама, тиме што смо их много вољели или што су они вољели нас; који су нас даривали својим временом, трудом, онима који нам много недостају. У сваком од нас – један космос. Дубоко хвала свим тим незнаним, а нашим великим и битним јунацима. Хвала Богу, што нам их даде и што нам даде спознају“, казала је Ковач.

Промоцију је, на радост публике, пратила изложба илустрација из ове модерне породичне бајке.