Литургија у цркви Литургију у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, у недјељу, 25. фебруара је служио протојереј Дарко Пејић, уз саслужење јереја Николе Скопљака.
У бесједи послије Литургије и причешћа у овој првој недјељи Великог часног поста о. Дарко је казао да се кроз Свету Евхаристију човјек враћа заједницу са Богом, лијек Божји у своје срце, лице и ум, којим се човјек обожује и освећује.
-Човјек без Бога је ништа. Ако узмете оно Божанско из човјека остаће само крвава глина, земља, прах и прашина кратковремена, распадљива и пролазна као што је све без Бога. Све без њега је безлична маса. Док је Запад говорио да је човјек животиња православни Хришћани су говорили да је човјек анђео. Док су они говорили да је човјек настао од мајмуна и да је мајмунолико биће, Црква Христова је говорила да је Боголико -Христолико биће. Сваки човјек који се зачиње, настаје и долази из вјечности, облачу своју душу у тијело, и ту душу срета Христос и даје јој свој лик.
Сваки човјек којег сретнемо, у вољи, невољи, био добар или лош, немојмо никада заборавити да носи лик Божији, да дише, живи и траје Богом. Вријеђајући човјека ми вријеђамо Бога. Био богат или сиромашан , горд, смирен, кротак, зао, лопов или поштен, лажљивац или варалица немојмо никада да заборавимо да он носи лик Божији. Ако ј тај лик поцрнио, немојмо га ми ломити. Замислите домаћицу која би свак суд који се запрља бацила и поломила. Тако је и са човјеком и његовом душом, немојмо разбијати огледало и лик Божји у њему, него му помозимо да се очисти. Први корак који треба свако од нас да уради је да прво свој Боголик и Христлолик учини видљивим другим људима. Како се то постиже?
Кроз цркву - свету тајну крштења, пост покајања, исповијести и причешће на крају. Немојмо дозволити да нам ико стане на том путу и послу, који је најважнији за нас овдје на земљи. Зато Христос каже Апостолима и нама свима: Ви сте свјетлост свијету. У школи кажу просветни радник, што значи да просвијетли другима, али најприје мора сам себи да просвијетли, као што је свештеник –свештен и освештан, и треба да се се труди да води свет и честит живот да би друге учио, јер ми свете тајне примамо преко свога свештенства. Не квеветајмо и не хулимо једни на друге, ни на послодавце, без обзира колико плате биле велике или мале, будимо благодарни, благосиљајмо и не кунимо. Онај који благосиља и сам ће постати благословен, јер чим призива име Божје он тиме себе освећује. Све што нам се чини да дарујемо другима, у ствари прво себи дарујемо. Зато каже народна пословица “и благослов и клетва дијеле се на пола””, бесједио је о. Дарко подсјећајући на ријечи Христове: Него као Хришћани будите благословени Оца својега”.
