Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог Григорија Богослова, у сриједу 7. фебруара 2018, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Саслуживали су: протојереј-ставрофор Драган Ристић, архијерејски намјесник берански, јеромонах Филотеј Марковић, јерођакони Серафим и Пајсије.

Свети Григорије Богослов, Архиепископ цариградски

Рођен у Назианзу од оца jелина и мајке хришћанке. Прије крштења учио се у Атини заједно са Василијем Великим и Јулијаном Одступником. Често је прорицао Јулијану да ће бити одступник од вјере и гонитељ Цркве, што се и збило. На Григорија је нарочито утицала добра му мајка Нона. Када заврши своје учење, Григорије се крсти. Свети Василије рукоположио га је за Епископа сасимског, а цар Теодосије Велики ускоро га позове на упражњени престо Архиепископа цариградског. Саставио је многобројна дела, од којих су му најславнија она из Богословља, због чега је и назван Богословом. Нарочито је знаменито по дубини његово дјело Бесједе о Светој Тројици. Писао је против јеретика Македонија, који је криво учио о Духу Светоме и против Аполинарија, који је криво учио, као да Христос није имао човечје душе, него да му је божанство било мјесто душе. Када на Сабору 381. године, наста расправа око његовог избора за архиепископа, он се повуче сам, изјавивши: „Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола“. Затим напусти Цариград, оде у Назијанз и тамо проживе до смрти у повучености, молитви и писању корисних књига. Иако је целог живота био слабог здравља, ипак је доживео осамдесету годину. Мошти су му касније пренијете у Рим, а глава му се налази у Успенском собору у Москви. Био је и остао велико и дивно свјетло Цркве православне, како по кротости и чистоти карактера, тако и по ненадмашној дубини ума. Упокојио се у Господу 390. године.