У недјељу Сиропусну или недјељу Праштања, 18. фебруара 2018, у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, одслужена је света Литургија.

Литургијом је началствовао јереј Остоја Кнежевић, старјешина никшићке Саборне цркве, а саслуживали су: протојереј-ставрофор Радојица Божовић, свештеник у пензији, протојереј Василије Брборић, ђакони др Никола Маројевић и Константин Дојић.

Вјерном народу пастирским словом обратио се началствујући, о. Остоја Кнежевић, који је казао да је данашњи дан посебан зато што је ово последњи припремни дан за свету Четрдесетницу. Овај дан света Црква назива недјељом Праштања о чему говори и данашње Јеванђеље.

У прочитаном Јеванђељу се каже: Ако опростите људима сагрешења њихова опростиће и вама Отац небески сагрешења ваша, ако ли не опростите и задржите, задржаће се и вама сагрешења ваша.

„То је порука данашње недјеље, а из древности ова недјеља се још назива и недјељом Изгнанства Адамовог из раја. У ову недјељу ми се опомињемо и сјећамо се изганства првог човјека, нашег праоца Адама из раја, трагичног догађаја за самог Адама и његове потомке, за оне који су дошли послије њега, па самим тим и за нас, који данас живимо овдје на земљи“, рекао је свештеник Кнежевић.

Адам је био постављен у рају да влада свим оним што је Бог створио. У рају све што је створено било је добро и у хармонији једно с другим, а Адам био господар свега тога.

„Био је пријатељ Божји, до те мјере близак Богу да га је Бог и створио сличног себи. Међутим, постојао је закон, правило његовог односа и завјета са Богом које је Адам нарушио и због тога био истјеран из раја, пошао да лута по земљи, са тугом да гледа у правцу раја и сјећа се блаженства у којем је обитавао. Изгнанством Адамовим из раја човјек је престао да живи са Богом у хармонији, да буде једне воље, једне мисли, једне тежње, него се удаљио од Бога и тиме самог себе истјерао из раја. Тако је од Адама до наших времена“.

„Када су људи у сагласју и истој вољи, истој чежњи, истом труду и напору једни са другима, а посебно са Богом, они успијевају у ономе што раде и труде се. У то можемо да се увјеримо сваког дана, у различитим овоземаљским ситуацијама. Све докле људи истом вољом, истом љубављу, истом снагом стреме ка неком циљу, они иду узлазном путањом и успјевају у томе што раде. Међутим, послије одређеног времена долази до засићења, до тога да наша људска воље и наше мисли постају различите, удаљавамо једни од других и не само то, него губимо однос, комуникацију, улазимо у нетрпељивост, постајемо противници једни другима“, бесједио је јереј Остоја.

Он је указао на то да се ријеч из прочитаног Јеванђеља, у којем се каже се да тамо гдје је благо ваше тамо је и срце ваше, такође, надовезује на причу о изгнанству Адамовом из раја. Док је благо Адамово било у односу са Господом Богом, то је и срце његово било тамо и воља његова, снага његова.

„А када је благо његово постало нешто друго, то се и срце његово, неминовно, удаљило од Бога. Тако је и са нама, браћо и сестре. Тамо гдје је наше благо, тамо је и срце наше. Зато, да пазимо и трудимо се да благо наше буде Господ, да благо наше буде нови Адам – Христос. Није Бог оставио народ свој ни послије изганства Адамовог из раја. Однос Божји према човјеку је чудесан, Бог никада човјека не оставља“, поручио је свештеник Остоја Кнежевић.

Вјерни народ приступио је и причестио се Светим Тајнама Христовим.