У суботу 18. фебруара 2017, на дан Великих (зимских) задушница, када се Православна Црква сјећа свих упокојених, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Преосвећеном Епископу су саслуживали свештенослужитељи беранског намјесништва и братија Манастира. У литургијском сабрању и парастосу учествовао је вјерни народ Берана и околине.

Сабранима се обратио Владика Јоаникије који је,бесједећи о самом Празнику,казао да је веома важно да се молимо за наше упокојене сроднике у данима за то одређеним, јер молитва, према ријечима Његовог Преосвештенства, повезује нас и горње свијетове, нас и оне који су отишли у наручје Господње.

„Дух Свети је Онај Који обједињује небо и земљу, који прожима наша срца вјером и просветљује душе оних који су се упокојили у Царству небеском, душе оних који су овдје живјели као хришћани.Зато је веома важно да знамо дане у години који су одређени да се посебно молимо за оне који су уснули“, рекао је Владика.

Владика је додао да наш народ поштује онолико колико зна, а доста тога не зна и заборавиоје због последица турског ропства. Није било лако издржатипет стотина година притиска, ропства, зато се све оно што је важно сводило на саме основе. Оно што је претекло послије турског ропства, нагласио је Преосвећени Епископ, докрајчио је комунизам, безбожништво које је наш народ наивно примио као неку нову вјеру, мислећи да то долази из Русије.

„Наш народ се, углавном, везао само за ове Задушнице.Оне и јесу најважније у току године и одувијек је Црква њима поклањала највећу пажњу, јер долазе уочи Великог поста, као припрема за велики празник Васкрсења Христовог и заједничке су свим Православним Црквама“, казао је Владика Јоаникије.

У току Великог поста, осим Теодорове, Лазареве и Велике суботе, све остале суботе имају исту службу као и данас. Суботом народ даје помен и тако је прописано од вајкада.

„На Велики петак Господ је распет, висио на крсту, излио своју живоносну крв ради нас и ради нашег спасења, у суботу почивао у гробу, сишао у доње свјетове. Зато се у суботу, у спомен тог искупитељног дјела Христовог сјећамо покојних. Они нијесу без милости Христове, без милости Божје, јер је Господ примио смрт да би смрћу својом смрт уништио и да би нам даровао нови живот својим Васкрсењем.То је основни смисао ове свете службе“.

„Да ова света служба и нама буде на радост и на корист, на очишћење душе и тијела, јер сваки Божји дар просвјетљује наше душе, очишћује наша срца и дарује душевно и тјелесно здравље“.

„Све оне које смо овдје помињали, помињали смо много имена, а поменули смо све од вјека православне хришћане који су се упокојили са надом у васкрсење и живот вјечни, када се молимо ми се молимо за све и за свја, за свакога, и за оне које сте ви овдје помињали и за оне које нема ко да помене, сви су записани у књизи Божјег живота, Божјег памћења вјечног и ту молитву, надамо се, да ће Господ да прими зато што је приносимо са усрђем, са љубављу.

Молитва која се приноси са усрђем и са љубављу њу Бог прима, јер је то љубав која је Богу драга и која је нама спасоносна“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

На крају је извршен парастос и узнијете молитве за наше упокојене сроднике, пријатеље и све православне хришћане који су се у Христу упокојили.