Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Месопусну Недељу, када наша Света Црква православна молитвено слави Светог Фотија Цариградског, 9. фебруара 2017, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије уз молитвено учешће вјерног народа.
Ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, поучавајућисабране о данашњем светом Јеванђељу које говори о Страшном Суду Божјем.
Бог ће свим народима, свим племенима, сваком човјеку појединачно судити. Они који буду угодили Богу и Његовом закону, Његовој правдистаће са десне стране Његове, а они који не буду са лијеве, отићи ће,нагласио је Владика,тамо гдје не сија свјетлост лица Божјег.
„Свети Божји људи тумаче да ће и тамо свакога гријати љубав Божја, али, једни ће ту љубав доживљавати као живот, радост, мир, свјетлост, оно најљепше што човјек не може ни да замисли. Оно што очи не видјеше, ухо не чу, то припреми Господ онима који Га љубе. У таквој ће заједници бити они који љубе Бога, а на оне друге, такође, ће се изливати љубав Божја, али ће је они доживљавати као огањ, као ватру, као пржење зато што су се огријешили о љубав Божју, па ће, заправо, сами себи бити највећи суд. Сусрет са Богом то је суд Божји“, казао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Као студент који је добро спремио испит он радо иде да се окуша, да провјери своје знање и не боји се свог професора, јер му је он дао то знање и у том сусрету ће још нешто да научи, то ће бити свечан тренутак. Онај који се добро припремао не боји провјере, већ ће бити задовољан са оним што провјера покаже; он је у заједници, у учењу,принио је свој труд и то ће бити вредновано.
„Међутим, драга браћо и сестре, данашње Јеванђеље показује нешто сасвим друго, да ћемо на Суду Божјем бити испитивани како смо се односили према онима којима је била потребна наша љубав, да ли смо болеснике посјећивали, тјешили их, да ли смо саучествовали са невољама и несрећама оних који су били понижени у овом свијету, у тамници, болести, сиромаштву, да ли смо им помагали, да ли смо их тјешили, да ли смо показали према њима самилост и љубав или смо били слијепи, глуви и неосјетљиви за њихове патње“, рекао је Преосвећени Епископ, подсјетивши на ријечи Господње: „Уколико учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте“.
„Господ се поистовјетио са онима који страдају у овом свијету. Љубав коју показујемо према онима који страдају у овом свијету Он прима као дар који је Њему принесен и зато ћемо бити награђени. Не за то колико смо храмова подигли у славу Божју, свакако то треба за славу Божју, али, најприје смо позвани да чинимо добро једни другима. Како ћеш љубити Бога Кога не видиш (ко Њега може видјети, ко Њега може обухватити,ни небо над небесима обухватити Га не могу, али је Он ту), а не љубиш човјека кога видиш?“, поучавао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, поручујућина крају бесједе:
„Ми, који имамо вјеру треба да се чувамо да нам вјера не охлади и да не постанемо лицемјерни, лажљиви, неистинити, да нам вјера нема дјело. То може бити на Суд и на осуду. Бог ти је дао вјеру, али је ничим нијеси посвједочио. То је пакао, то је туга. Као што Бог даје дарове, али их не употребљавамо и то је јако опасно, а вјера је дар над даровима. Она никада не може бити без добрих дјела“.
„Вјера свијетли кроз та дјела. Та дјела су оно што говори Господ: „Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и да прославе Оца нашег Који је на Небесима. Треба да се трудимо, да се молимо Богу да нам да снаге, расположења, воље, јер је воља највећи проблем код данашњег човјека“.
