У Недељу сиропусну – Бијеле покладе, 26. фебруара 2017, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва никшићког, а у молитвеном сабрању учествовао је, у великом броју, вјерни народ Никшића.

Сабраним вјерницима ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, који је казао да су службе овог светог дана, пред Велики Часни пост, посвећене Божјој ријечи која нас позива да праштамо једни другима.

„Тај позив је изузетно дубок, захтјеван. Ако опростите једни другима онда ће и Бог вама опростити. Ако не опростите онда не можемо од Бога да очекујемо опроштај Његов. Није лако то испунити, јер човјек можда и може да опрости неке ситнице, али, чим је нешто крупније онда човјек треба да се уздигне изнад себе. То је божанско стање када човјек може да опрости од срца“, рекао је Владика, додајући да онај ко се уздиже до истинског праштања самом се Богу уподобљава.

„Зато је ова данашња служба, прије свега, служба праштања, имамо и вечерас дивну службу која код нас није била уобичајена, као код Грка и Руса, али се полако враћа. Вечерња пред Часни пост је величанствен догађај кад сви, послије службе, од свих тражимо опроштај, молимо опроштај. Тада се Божја благодат и Божја милост излива на нас, зато треба да обратимо пажњу на тај Божји позив“, казао је Његово Преосвештенство.

Он је, потом, говорио о данашњем празнику Преподобног Симеона Мироточивог, који је својим примјером, и ријечју и дјелом, посвједочио праву, истиниту, живу вјеру.

„Да није ништа друго учинио него што је васпитао своје синове, што је у њихова срца улио живу, дјелотворну вјеру Христову, то би, већ, било велико. Свети Сава је разгорио онај огањ духовни који је имао у свом срцу и тај огањ духовни, та духовна жеђ повела га је на Свету Гору Атонску, она га је цијелог живота ободравала да свој живот приноси Христу Господу“.

„Наш народ је његовао истовремено култ Светог Саве и Светог Стефана Немање Симеона Мироточивог и спајала су се та два култа. Немојте мислити да је то нама неко у Црној Гори наметнуо, нарочито када имамо у виду да у житију Светог Стефана Немање, а многи на то не обраћају пажњу, је управо Дукља, стара Зета, данашња Црна Гора, названа Немањином дједовином“, рекао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Владика је, у својој бесједи, указао на историјске чињенице које се односе на сродничке везе Немањића и Војислављевића. Наиме, славни дукљански краљ Бодин је, обједињујући српске земље Дукљу, Рашку и Босну, послао своје сроднике Вукана и Марка да владају рашком облашћу. Послије Бодинове смрти та државасе распала, али се уздигао рашки владар Вукан, отац Завидин, а Завида је отац Немањин, који свом првом сину даје име Вукан, по свом дједу.

Култ Светог Стефана Немање и Светог Саве, који је његовала Црна Гора свједоче наши манастири и фреске у њима: манастир Острог, манастир Морача, Пива, Савина, Никољац и друге цркве у којима су сачуване фреске и иконе изображених ликова Светог Саве и Светог Стефана Немање.

„Нико то нама није наметнуо, него онима који пишу да је Немања окупирао Црну Гору, а он је, заправо, ослободио од грчке управе Црну Гору и славни град Котор, то су историјски догађаји, смета им и не могу да опросте што је Немања примио православље у времену када се хришћанство већ било поцијепало, а он примио латинско крштење, јер смо се још надали да ће се то спојити. Њему је већ било јасно куда је кренуо западни свијет са инквизицијом и Крсташким ратовима и као зрео човјек опредјелио се да прими православље.“

„То опредјељење је усмјерило наш народ Божјим путем јеванђељским. То опредјељење значи да је Крст Господњи оружје правде и вјере, а не огањ и мач у овом свијету, да је у имену Божјем суд и правда, како је говорио Свети Петар Цетињски, да је Бог у правди, а не у сили. То је наше опредјељење“, поручио је Преосвећени Епископ, додајући да се ми, као народ никад нијесмо служили огњем и мачем да ширимо вјеру и правду, него само да се бранимо од неправде.

Поводом годишњице упокојења блаженог помена Владике Саве Косановића, Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије се у својој бесједи осврнуо и на дјелоовог заслужног јерарха Српске Цркве и велике историјске личности нашег народа.

„Велика личност је био Митрополит Сава Косановић. Хвала Богу, радимо на томе да штампамо сва његова дјела, али, још је упечатљивији његов живот и страдање. Имамо обавезу да му учинимо помен, а то нарочито чинимо од када је формирано Удружење које носи његово име. Изаћи ћемо на његов гроб да му заблагодаримо што је био велики ктитор и добротвор овог светог храма, један од великих добротвора нашег рода, познат у цијелом српству“, закључио је Владика Јоаникије.

По одслуженој Литургији Преосвећени Епископ је са свештенством и у присуству вјерног народа, одслужио помен Митрополиту Сави Косановићу на његовом гробу.

Земни остаци Митрополита дабро-босанског Саве Косановића почивају поред цркве Светих Петра и Павла у градском гробљу у Никшићу.