На градском гробљу под Требјесом у Никшићу, у понедјељак 22. фебруара 2016, сахрањен је новопрестављени слуга Божји Благота Јованов Мркаић, професор у пензији Филозофског факултета у Никшићу и члан Савјета Удружења Бањана и Рудињана "Владика Сава Косановић“.

Опијело је служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење више свештенослужитеља Епархије: протојереја-ставрофора Драгана Крушића, протојереја Велимира Јововића, јеромонаха Арсенија Самарџића, игумана манастира Косијерево и Јефтимија Шкулетића, игумана Пивског манастира,јереја Остоје Кнежевића и Раденка Копривице.

Обраћајући се члановима породице, родбини, колегама, пријатељима и поштоваоцима проф. др Благоте Мркаића, који су га, у великом броју, испратили на вјечни починак, Преосвећени Епископ Јоаникије је, у надгробној бесједи, казао да је он био човјек обдарен и украшен свим Божјим даровима и те дарове употребио је на славу Божју, живећи тихо, ненаметљиво, у свему кротак, побожан, пажљив, благочестив.

"Његова појава одговарала је неким бољим временима, али у овом времену његова појава је била права ријеткост. Тешко је било у 20. вијеку наћи професора Универзитета и у Црној Гори и у Србији, да је био честити, традиционални вјерник, хришћанин као и сви други.Ми га знамо из Цркве, знамо га по томе што је био човјек великог образовања, али што је,прије свега, био примијећен својом једноставношћу“.

"Он је спојио вјеру и знање, образовање и честитост, а то се ријетко спаја. Живио је обичним животом, иако је носио велике дарове, учио, радио, бавио се дивним стварима науком, поезијом, афирмисао личности из културе од свог комшије Душана Васиљевића из Бањана до Михаила Лалића, до Његоша и Вука. Ишао је стопама великих научника, а то је значило да је ишао Његошевим путем, Божјим путем, да је добро познавао српску културу, српски карактер, српску историју, да је његовао косовско памћење и све традиционалне вриједности“, рекао је Владика Јоаникије.

Он је нагласио да је Благота у овим тешким временима био вјеран својој отаџбини, која се полако осипала, али је служио „оној неразоривој отаџбини, отаџбини српског језика, културе и Српске Православне Цркве“.

"Везивао се за оно што је непропадљиво, имао фино осјећање за Бога, за Цркву, за вјеру православну и за сваког ближњег. Зато овај осмјех на његовом лицу надамо се да је знак да ће он бити насмијан и у вјечном царству Христовом, озарен Божјом и вјечном свјетлошћу Христовом и да ће му Бог дати блажени покој и вјечни живот у свом очинском и животворном наручју“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

У име декана Филозофског факултета у Никшићу, управе, професора, сарадника, ваннаставног особља и свих студената од Благоте Мркаићаопростио се проф. др Драган Копривица.

Копривица је казао да су током проткелих деценија заједничког рада у њему увијек имали врсног колегу и пријатеља.

"Живећи свој достојанствени живот, попут ликова из пјесме Леса Ивановића, јунака који тихо трају у времену, Благота Мркаић који је живио у духу свог имена и којег је његово име надахнуло и вратило се њему, подарио нам је познанство са њим као лијепу страницу и наших живота. Био је и остао онај наш добро знани професор и пријатељ, вазда благородани добронамјеран, који је у свом позиву нашао духовни, интелектуални смисао постојања, радећи на Филозофском факултету часно и одговорно од 1989. до одласка у пензију 2008. године.

Благота се током свог часног постојања истрајно развијао у врсног интелектуалца и просветног радника, постојано пролазећи све кључне фазе и радне ангажмане на плану личног усавршавања и стицања најширих знања из струке и науке у сфери просвете“, нагласио је Копривица.

Рођен је 1943. у мјесту Петровићи у Бањанима. Дипломирао је југословенске књижевности и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Скопљу 1971, постдипломске студије из историје и теорије књижевности завршио је на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу, гдје је одбранио магистарски рад и докторску дисертацију. 2001. године је биран у звање редовног професора Универзитета Црне Горе за предмете Увод у књижевност и Методика наставе српског језика на одсјеку за Учитељски студиј Филозофског факултета у Никшићу. Као искусан педагог и истакнути познавалац српскохрватског језика и књижевности изводио је на истом факултету наставу на Одсјецима за разредну наставу и учитељски студиј, био врстан методичар, ментор на школском раду, те се читавим спектром својих просветно-педагошких активности и интересовања профилисао као професор од високог поштовања и угледа.

У име пријатеља и комшија од Благоте Мркаића се бираним ријечима опростио и проф. др Веселин Јововић, а у име породице обратио се Божо Мркаић.