На 36. Недјељу по Духовима и празник Светог Григорија Богослова, 7. фебруара 2016, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство и свештеномонаштво Епархије уз молитвено учешће бројног вјерног народа.
Литургију је појањем пратила новооснована пјевница при манастиру Ђурђеви Ступови.
У литургијској бесједи Владика Јоаникије је говорио о Светом Григорију Богослову кога данас Црква молитвено слави, а који се међу Светитељима издаваја по нарочитим даровима Божјим.
„Човјек веома осјетљиве душе, тананих осјећања, који је достигао највећи положај, био архиепископ, заправо патријарх Цариградски, јер се тада још није било патријаршество установило, него су били архиепископи и митрополити као главе помјесних Цркава. Он је био на мјесту патријарха, архиепископа велике престонице Цариграда, царског града, али њему то није значило и повукао се.
Нарочит, посебан човјек који је стално стицао велико свјетско образовање. Тада није било богословских факултета, нити богословија као што данас имамо, него су биле свјетске школе. Свети Григорије је учио све ондашње науке математику, реторику, књижевност, философију, стекао велико свјетско образовање, али ни то му није значило превише, већ га је користио само на славу Божју, заправо, стално је чезнуо за Богом и стално се удубљивао у тајне Светог Писма, у тајне духовног живота, а посебно у велику Божанствену тајну богословља“, казао је Његово Преосвештенство.
Он је подсјетио да је Свети Григорије Богослов написао бројна дјела из области богословља, а нарочито су чувене оне његове бесједе о Светој Тројици, које су, нагласио је Владика Јоаникије, ненадмашне до данашњег дана по питању достигнућа у богословској науци, због чега је Свети Григорије и прозван Богословом.
„Послије Светог Јована Богослова прошло је неколико вјекова до Григорија Богослова, а од њега, опет, неколико вјекова док се појавио Свети Симеон Нови Богослов. Много је светих у Цркви Божјој и много богослова, али су само тројица понијели епитет Богослов. А када се каже за некога да је Богослов, осим Светог апостола и јеванђелисте Јована, онда је асоцијација понајвише управо на Светог Григорија, кога данас прослављамо. Велики Божји светитељ, велики заступник и молитвеник наш пред Богом. Један од тројице Светих јерараха, који се увијек помиње у молитвама. Када год вршимо свете службе Божје, бденија или када се помињемо великих Отаца Цркве, међу њима је увијек Свети Григорије Богослов“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
