Када год одем у Београд, мој драги град, изразим жељу да са оцем и стрицем посетим манастир у Раковици, који је посвећен мом небеском заштитнику светом Архангелу Михаилу.

У манастирској порти налази се гроб нашег светог патријарха Павла. На гробу његовом се спокојно осећам. Моје срце се отвори и осетим велику топлину. Клечим на гробу и молим се Богу да ме удостоји тог места где се Његово име слави. А светом Патријарху Павлу се молим да ме његовом молитвама светим учврсти у вери и да снаге да издржим и достојно изнесем свој крст на плећима  и да достојно корачам путевима живота који су некада трновити и нимало лаки. Знам да ће патријарх да услиши молбе моје и да ме прате његове молитве на свим путевима мојим...

Урош Јоксимовић