У 26 недјељу по Духовима, на празник Светог Пророка Авакума, Светог цара Уроша и Преподобног Јоаникија Девичког, 15. децембра 2019, света Литургија је служена је у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.
Литургију је служио старјешина Храма, протојереј Остоја Кнежевић, а саслуживало му је никшићко свештенство.
Литургијском сабрању присуствовао је, у великом броју, вјерни народ Никшића.
Свештеник Остоја Кнежевић је произнио пастирску бесједу на тему прочитаног Светог Јеванђеља од Луке, које се чита у ову недјељу, поучивши вјерни народ о богаташу који се није богатио Богом, него земаљским пролазним родом.
„Ово Јеванђеље нам поручује да смо позвани да се богатимо Богом, наравно, сви ми људи у животу радимо, трудимо се, обрађујемо земљу и друго како бисмо стекли оно што нам је потребно за физички опстанак овдје, на земљи. Али, то није суштина и смисао нашег битисања, као што нас поучава Јеванђеље“, рекао је о. Остоја.
Ако је наш живот, био неко богат и сиромашан, усмјерен само на оно што нас удаљава од Бога и ако та искушења постану центар нашег бића, онда нас све то, по ријечима свештеника Кнежевића, води странпутицама.
„Зато нас ово Јеванђеље опомиње да се, увијек, богатимо Богом уз оно што нам је потребно за живот на земљи. Свети Оци нас поучавају да живимо сваког дана као да нам је последњи. Да је овај богаташ имао такву мисао тог дана као да му је последњи, не би поступио на начин како не треба, него би своје богатство подијелио са ближњима, са онима којима је то потребито, али, очигледно, да он није ни помишљао на тај задњи дан. Замислите, браћо и сестре, када бисмо ми људи тако живјели, колико бисмо добра, племенитост и љубави изливали према Богу, на првом мјесту, а онда и према својим ближњима“, бесједио је старјешина никшићког Саборног храма.
Отац Остоја Кнежевић је рекао да је много овоземаљских ствари које нас удаљавају од мисли о последњем дану, од реалности човјековог овоземаљског живота да је сваки дан нашег живота дан ближе том дану.
Мјесто које нас опомиње на вјечност, на непропадљивост, на дубљи смисао нашег живота и нашег бића је храм Божји, гдје се, како је истакао, приноси бескрва жртва, сједињујемо са самим Богом, хранимо храном која је вјечна и која ће нас узвести ка непролазном животу.
„Зато је за нас толико битан храм, зато је за нас толико битна саборност и Свети Божји угодници. Ових дана смо сви узнемирени зато што је угрожено и нападнуто оно што је центар нашег живота, нашег бића и наше пажње овдје на земљи. Зато, ми и сабирамо овај предстојећи сабор овдје, у овом храму, за 21. децембар, да бисмо показали да је центар нашег живота, центар нашег духовног уздизања, нашег стремљења, наде и жеља, управо, живи Христос Бог, Који је Глава Цркве, око Којег се сабирамо, око Којег смо се и данас сабрали, у оволиком броју, да бисмо кроз Њега и у саборности са Њиме стекли оно што је вјечно и непропадљиво и стекли заједницу једни са другима“, нагласио је о. Остоја.
Поручио је да је у томе наша снага, наша заједница, наша сигурност и наше надање. Када смо, додао је он, у саборности са Богом и једни са другима, онда нема страха пред оним што нас може задесити у животном ходу.
„Ових дана је толико спорења изазвала чињеница да ће овдје, у свој Храм, у свој град, ако Бог да, у суботу 21. децембра, доћи мошти Светог Василија Острошког Чудотворца, слава му и милост. Ми Свете Божје људе прослављамо, молимо им се и служимо пред њима да бисмо се укријепили вјером њиховом и оснажили благодаћу коју они имају пред Богом. То је једини циљ и смисао преноса моштију Светог Василија Острошког, тог дана, овдје у Никшић, не да бисмо некоме пакостили или, не дај Боже, зло учинили, него, управо, у нади и вјери да нас он може све окупити, уразумити, загријати божанском љубављу“
„Вјерујемо да ће тако бити, вјерујемо да ће ова искушења, као и многа друга, у протеклих 2000 година, Црква Христва побиједити и надвладати. За нас је најважније да, у свим животним ситуацијама, будемо и останемо Христови, да будемо Црква и да се као такви, увијек, препознајемо. Да не допустимо да се, пред искушењима или нападом на Цркву Божју, у срца наша усели мржња. То је најпогубније и најстрашније за сваког човјека, а поготово за онога који је крштен у име Оца и Сина и Духа Светог“, закључио је протојереј Остоја Кнежевић.
Бројни вјерници, који посте Божићни пост, а који су се припремали покајањем, молитвом и исповијешћу приступили су Светом причешћу.
