Владика Јоаникије: Острог је тврди бедем свима нама заједно са Светим Василијем Острошким

У 27. недјељу по Духовима, на празник Зачећа Свете Ане и Дјетињце, 22. децембра 2019, Света Архијерејска Литургија служена је, у Саборном храму Светог Василија Острошког, крај моштију заштитника овог Храма и града Никшића.

Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски Г. Јован, а саслуживали су Преосвећена Господа Епископи будимљанск-никшићки Јоаникије и диоклијски Методије, бројно свештенство, монаштво и ђаконство више Епархија.

У евхаристијском сабрању молитвено је учествовало сестринство неколико манастира и бројни вјерни народ Никшића и шире, непрестано, приступајући моштима Светог Василија Острошког Чудотворца, које су, од од суботе 21. децембра изложене на поклоњење вјерницима, у никшићкој Саборној цркви.

Након читања светог Јеванђеља ријечима литургијске проповједи обратио се Преосвећени владика Јован. Говорио је о данашњем празнику, којим Црква молитвено прославља Зачеће Свете Ане, мајке Пресвете Дјеве Богородице, Оне Која ће пуноћу тијела људског дати Господу.

Епископ пакрачко-славонски је навео да је прва заповјест Божја Адаму и Еви у рају била: Рађајте се и множите се, те су, додао је, плодност, рађање и множење били знак благослова у људском роду од постања до времена Христовог. Кроз вјекове се у старозавјетном народу сматрало да је клетва на ономе који нема дјеце, да она која не рађа, не само да нема благослов, него да је неки силан гријех на њој.

„И, ево, ово двоје људи, Јоаким и Ана, бивају годинама без дјетета и затворена би утроба Анина, као што је некада била  затворена утроба Сарина. Је ли то био знак њеног гријеха, је ли то био знак клетве, знак проклетства? Није, него је био знак изабраности, да је она чекала, као што је чекала и Сара своје касне године, а, опет, је бреме било на њима. Одлазе њих двоје на молитву и све што је остало од њих до дана данашњег везано је за молитву. Њихово је наслеђе гора Маслинска, па се Господ у свој последњи час на земљи, послије Тајне вечере, када је требало, ускоро, да дође ученик и да га цјелива, повукао се у Маслинску гору, у врт који је припадао Јоакиму и Ани, да принесе своје последњу молитву прије распећа“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Повукли су се Јоаким и Ана у једну расјелину, кањон који иде од Јерусалима до Јерихона. Одлазе у Јерихон изнад кога стоји четрдесетодневна Гора, гдје је Господ постио, Богу се молио, гдје га је ђаво кушао, и ту се Свети Јоаким моли, јер је на њему огромно бреме.

„Да му је жена неплодна, да су клети и проклети, а он осјећа душом својом да није тако. Одлази, можда, последњи пут, молећи Бога да се отвори њена утроба када је то већ немогуће. Одлазе тамо гдје је данас испосница и гдје ће се доцније упокојити Света Ана. Добијају обећање и пуни се утроба Анина, као што је некад Сарина. Као што некада Сара рађа Исака, тако Ана рађа Пресвету Богородицу, Која ће пуноћу тијела људског дати Господу, Који се овлаплотио и оно прво што учимо о својој вјери јесте да се Господ оваплотио поставши потпуни човјек. Сви васељенски сабори говоре о томе, јер је у историји сваки јеретик порицао то да се Господ оваплотио и постао истински човјек и да је као такав, истински човјек могао да васкрсне из свог гроба и да васколико човјечанство подигне у васкрсење, као што нам свједоче мошти Светог Василија нашег овде“, бесједио је Владика пакрачко-славонски Јован.

Вјерном народу, сабраном код моштију Светог Василија Острошког, архипастирским словом обратио се Епископ домаћин Владика Јоаникије.

Он је казао да је Свети Василије Острошки донио велику радост својом посјетом светом Храму и граду Никшићу.

„Дошао је наш Небески покровитељ и заштитник овог града да види гдје смо, гдје је његова паства данас и да нас утјеши, да залијечи наше ране, да нас оснажи и упути правим, истинским путем Божјим, да нас сједини око имена Божјег, а видљиви знак тог сједињења је сједињење око његовог светог ћивота. Зато смо радосни, благодарни Богу и Светом Василију на овом великом Божјем благослову, који нам се догодио. Иако би се рекло да нас вријеме није послужило, али ове временске непогоде су још више истакле вјерност народа и жртву. Нека буде увјерен свако ко је дошао, да се по овом невремену, јуче и данас, поклони моштима Светог Василија, да ће га Светац Божји наградити и помиловати, њега и његов дом“, поручио је Владика.  

Поздравио је, још једном, госте великог свенародног Црквено-народног сабора, који је, претходног дана, организован у Никшићу.  

„Данас смо наставили са великим слављем и, ево, данас, овдје, наш Владика Јован пакрачко-славонски и јасеновачки, који је дошао на спаљену Епархију и сабрао остатке српског народа у Славонији, а, заправо, он све нас сабира око великомученичког Јасеновца. Дивимо се његовој служби, храбрости која и нама даје снагу. Наш драги Владика Методије диоклијски нам је дошао са Цетиња, те смо се данас Богу молили заједнички и наставили ово велико славље“, казао је Његово Преосвештенство и нагласио:

„Жалимо што Светац полако креће према манастиру Острогу, али Острог је ту, Острог је тврди бедем свима нама, заједно са Светим Василијем. Надамо се да ко је год чуо јучерашњу поруку Цркве Божје да смо се јуче овдје сабрали, управо, зато да потврдимо идентитет Цркве, и њен став и њено мишљење. То је насушна потреба, Црква је саборна. Сабори се организују и на мањим мјестима, то су парохијске заједнице, у већим, а и овакви, свенародни сабори се сабирају када су год неке тешкоће на народ, онда се духовно оснажимо, укријепимо и потврдимо нашу вјеру и наш хришћански идентитет“.

Владика је оцијенио да ће бити још проблема у Црној Гори, али и изразио увјерење да се неће дозволити да се прља и скрнави оно што је најсветије.

„Ова неправда, која је зачета у главама појединих људи, похлепа да се отме црквена имовина, није само то, него је то, будите увјерени, удар на православље у Црној Гори, на нашу свету вјеру, јер је, увијек, удар на светиње, истовремено, удар на вјеру, на част, на образ, на гробове, на претке и на потомке. Не можемо дозволити да се газе завјештања наших отаца, наших предака, а, такође, морамо мислити и на наше потомство, да им свету вјеру, коју смо унаслиједили, чисту и свету од наших отаца, од Светог Василија Острошког, предамо исто тако чисту, свету и прослављену, јер смо ми народ који је живио за част и за образ, а то је исто што и живјети за вјеру“.

„Не можемо дозволити да се оно што је најсветије прља, нити било коме можемо дозволити да скрнави наше светиње и нашу вјеру. Томе нас је научио и Свети Василије Острошки и он није случајно посезао за клетвом да ко год нешто одузме од манастира Острога, па онда она клетва од које се леди срж у костима. Позивамо све да размисле добро и да не срљају на проклетство, да не навлаче проклетство на своје породице и своје потомство. Ово говоримо са жалошћу, али и са братском бригом, тугом и молитвом да нас све Господ уразуми, укријепи и да нам, уочи великог празника Рођења Христовог, свима дарује мир, слогу и помирење“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

Фото: Жељко Шапурић и инфо служба Епархије будимљанско-никшићке