Светом Архијерејском Литургијом, благосиљањем славског колача и трпезом братске љубави молитвено је прослављен празник Ваведења Пресвете Богородице, у понедјељак 4. децембра 2017, који је слава манастира Блишково.
Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, а саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке: архимандрит Хризостом, игуман манастира Режевићи, протојереј Синиша Јанковић, јереј Никола Скопљак и јерођакон Пајсије Ђерковић, сабрат манастира Ђурђеви Ступови.
У прослављању великог празника и манастирске славе сабрао се вјерни народ, којима се ријечима архипастирске бесједе обратио Преосвећени Епископ Јоаникије. Он је пожелио срећан празник свима који су дошли да саборно и молитвено прославе славу обновљеног манастира Ваведења Пресвете Богородице у Блишкови.
„Данас прослављамо Пресвету Дјеву Богородицу, сјећамо се Њених Светих родитеља Јоакима и Ане, који су је од најранијег узраста посветили Господу, јер су је добили као дар од Бога у својим поодмаклим годинама. Били су побожни, благочестиви, богољубиви, али, по промислу Божјем, дуго нијесу имали дјеце, па када су добили ћеркицу посветили су је Богу, да служи храму Господњем од најранијег узраста“.
„Пресвета Дјева као цвијет у пољу кад се расцвјета и почне да мирише, да привлачи својом љепотом и небо и земљу, тако се и Она расцвјетала духовно својим врлинама под дејством благодати и под наитијем Духа Светог, узрастајући и отварајући своју душу, своје срце за Божју милост, Божју благодат, Божју истину, правду, просвећујући се, стално, читајући Свето писмо, налазећи древна пророштва о Спаситељу свијета. Узрастајући поред храма Господњег, служећи храму Господњем, непрестано се молећи Богу, Она је сама, на извјестан начин, постала храм Божји, обиталиште Божје“, казао је Владика Јоаникије.
Највеће присуство на овом свијету, и у свима свјетовима, Господ је, по ријечима Његовог Преосвештенства, остварио у срцу Пресвете Дјеве Богородице. Промислом Божјим, испуњавајући древна пророштва, испуњавајући, заправо, предвјечни промисао Божји о спасењу рода људског и цијелог свијета, сам Логос Божји, Син Божји сишао је и настанио се у утроби Пресвете Дјеве Богородице.
„Од Ње је примио људску природу да би у људској природи устројио свима нама спасење, да би нас објединио својим Крстом, својом љубављу, да би нас уздигао и обесмртио својим васкрсењем“.
„Велика је тајна овог празника. На овом догађају, који се догодио у давнини, стоји наша света вјера. На том дјелу Божјем стоји сва Црква Божја и сви храмови Божји. И овај храм је подигнут у славу Пресвете Дјеве Богородице, у славу Божју и у славу оваплоћења Христовог, у славу Пресвете и Живоносне Тројице, да се овдје, непрестано, слави име Божје, призивају Пресвета Дјева Богородица, Свети анђели и арханђели, све Небеске силе“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Честитајући славу манастира Ваведења Пресвете Богородице у Блишкови, Преосвећени Епископ је казао да је данашњи велики празник лијепа прилика да се подсјетимо обновљења овог светог храма, дивне светиње у гори скровите, у тишини настањене, која је својом светошћу и жртвом привукла многе.
„Понајвише народ из овог краја, а и многи други приложници, добротвори овог светог храма обновише ову светињу, а наш отац Владислав је украси својим молитвама, својим присуством и великим трудом, те је уз њу подигао, обновио, заправо, стари конак, те се имамо гдје окупити на овом мјесту гдје је за људске очи, некада, владала пустош, на овом мјесту које је, некада, представљао наш Зид плача, јер смо овдје налазили само разрушене темеље дуго година и вјекова. У наше дане васкрсе ова светиња и зато благодаримо Богу Који нам је дао прилику да обновимо и украсимо ову светињу и да се овдје сабирамо“.
„Благодаримо оцу Владиславу који је имао храбрости да дође и да се прими старјешинске дужности у овом манастиру. Ова светиња је достојна да се и он, и сви ми и многи други око ње потрудимо. Никада ми људи појединачно не можемо бити већи од било које светиње, а камоли од оних светиња, које су толико знамените и значајне, као што је манастир Блишкова. Дакле, било је храбро, али је и велика част да се прихвати старјешинске дужности и благодарећи његовој вјери и ревности, ево, хвала Богу, украси се ова светиња, подиже се манастирски конак. Народ овдје долази, ходочасти овој светињи и биће тако и у будуће, ако Бог“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, призивајући милост и Божји благослов на све добротворе, приложнике, украситеље и обновитеље, а о. Владислава да Господ укријепи у дјелу његове свете службе на многаја и благаја љета.
Благосиљан је и преломљен славски колач који је припремљен у славу Божију, а поводом храмовне славе Манастира.
Заједничарење је настављено уз славску трпезу хришћанске љубави у манастирском конаку.