У цркви Светог Николаја у Никољцу у Бијелом Пољу данас је прослављена манастирска слава а Архијерејску литургију је служио епископ будимљанско-никшићки Јоаникије са свештенством и монаштвом те епархије.

Владика Јоаникије је бесједјећи о Јеванђељу казао да када би оно било само људска мудрост и увјерење, па без обзира колико је савршено оно би давно остало само у неким уџбеницима и била би ствар прошлости. “Међутим, Јеванђеље Божије је увијек савремено и увијек и прошлост, оно што ваља у прошлости, на шта се ослањамо, садашњост и будућност, жива ријеч Божја, однос, присуство Бога живога.

Да је то тако свједочи нам данашњи светитељ свети отац Николај, коме је овај свети храм посвећен и чији празник заједно прослављамо. Он је живио у четвртом вијеку послије Христа и живо је оваплоћење и испуњење Јеванђеља Христовог.

Ако има новог апостола Христовога послије светих Апостола то је свети Николај. Ако бисмо указали на човјека који је заиста испунио Јеванђеље Христово и уподобио се Христу Господу колико је највише могуће овдје човјеку на земљи, то је опет свети Николај.Човјек истине, вјере, правде, молитве, врлине, поста љубави Божје. Оне љубави која се потврђује на дјелу.Оне љубави којој није тешко да се понизи и да прими понижење свога ближњега на себе да би се посвједочила на ближњему. Тако се свети Николај изједначавао са онима који су осуђени и који су у тамници, знајући да су неправедно осуђени и заузимао се за њих, вадио их из тамнице и свој живот излагао опасности и понижењу и тако их је спасавао.

Он је спасио оног јадног човјека који је ради биједе, будући некада богат, тешко подносио биједу у коју је пао, због чега се одлучио на нешто нељудско, да да своје кћерке у блудилиште да би тако преживјели,а он му је тајно убацивао преко прозора од црквенога блага и новца да би га спасио од тог искушења, и тако га спасио, привео вјери и спасио образ томе дому. Али није хтио да се зна да је он то учинио, зато што је служио Господу, зато није хтио да истиче себе, зато што је имао дубоко осјећање да све оно што он има, честито и људско код себе он је сматрао да је то Божије и дар од Бога. Из благодарности према Богу је све чинио, а опет  и велике љубави према ближњима својим, јер је он имао љубав Христову, која је савршена. Љубав према Богу и истовремено ближњему своме. Ако нешто у тој љубави недостаје није она савршена и поуздана и прије  или касније обратиће се у своју супротност. Па отуда врло често, гдје бисмо очекивали да буде највећа љубав у породици, или међу пријатељима, кумовима, да би заиста ту требало да цвјета љубав. И  изгледа тако једно вријеме али чим крену мања или већа искушења почне се то колебати преобраћа се у своју супротност. Па, човјеку ближњи постане злотвор и непријатељ, јер човјек човјеку постане вук. Тога често имамо у животу и сви смо томе попдложни.

Али да не би тога било, треба да се Богу молимо и да нам он опрости гријехе и да нам снаге да превазилазимо неспоразуме. Да свједочимо љубав једни према другима у малом. Па када научимо да свједочимо у малом, Бог ће нам дати да свједочимо и у великом.

А светитељи Божји као што је свети Николај они су гледали прво да чувају вјеру, јер је она извор свих врлина. Гдје је чврста и поуздана вјера, тамо ће бити и доброте, трпљења ,разумијевања и љубави, а она је свеза савршенства и гради се на тим темељима. На вјери и на оним врлинама које она подржава и украшава.

Ево, драга браћо и сестре, и данас овјде  славећи светога оца Николаја, славимо га као живог Светитеља који нас заступа пред престолом Божјим, који штити наше домове, руководи нас у вјери, приводи нас Христу. Светитеља Божјег којег је Бог прославио великим чудесима и дао му ту слободу да заступа он цио васиони свијет, и зато су му многи храмови посвећени, зато много га славе и зато га сви призивамо у помоћ, као брзога помоћника и чудотворца Христовог. А знао је свети Николај да све стоји на вјери, зато је показао своју вјеру, тај кротки, Божји угодник и свети човјек. Како је било у питању одржати вјеру коју су тадашње јереси колебале и угрожавале, он је био тај који је стао на бранику вјере православне. Говори се како је он ударио шамар оном безочном и беспризорном јеретику Арију, који је имао интелигенцију као ђаво, али је ту интелигенцију окренуо на службу ђаволу, и почео да цијепа тијело цкрве Божије, тијело Христово. Тада је устао свети Николај и ударио му шамар. Али, убрзо се показало и чудо Божје. Свети Оци су рекли да мора са службе да се искључи свети Николај, а то би значило и лишење архијерејског чина и звања, међутим, сам Господ је пројавио да је свети Николај угодник Христов и да је у праву. Тако понекад, када видите светитеља као што је био наш свети Петар Цетињски, и још по неко подобан светом Никојалу, да ревнује за вјеру, знајте да је то дар од Бога, али да ревнује када то треба и када је за славу Божју, а не када је за славу људску или своју” , бесједио је владика Јоаникије.

Он је пожелио свим вјерницима, и онима који славе срећан празник призивајући заступништво светог оца Николаја а вјернике упућујући да му се моле. 

У порти цркве послије причешћа и освећења великог броја славских колача бројних свечара који славе светог Николу, Црквени одбор Црквене Општине Бијело Поље за све вјернике приредио трпезу љубави.