У цркви светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу у недјељу Литургију је служио јереј Никола Скопљак.

О. Никола је подсјетио вјернике да се налазе на половини Божићног поста, на светој служби у којој узимамо Божје дарове и заблагодарисмо на свему што нам Господ даје.

Он је бесједио да људи често благодаре једни другима за добра дјела, али да је питање колико нас је спремно да заблагодари дародавцу свих добара- Господу.

“Често ћемо, када нам неко од ближњих уради неко дјелу, гледати да му узвратимо на неки начин али треба да се запитамо колико пута смо тако забалгодарили Господу за добра која нам даје на овој земљи. Њему, који не тражи ништа заузврат, осим да препознамо милост његову и присуство међу нама. И мало је таквих међу нама, а и данашње Јеванђеље говори о таквом једном примјеру, када је Господ ишао за Јерусалим , и када га је на крају Галијејске пустиње срело десет губаваца, који су викали: Исусе, Сине Божји, помози нам и помилуј нас.

У то вријеме то је била страшна и опасна болест, када је човјек од главе до пете испуњен бубуљицама, гнојем и пликовима из којих издише само смрад. Замислите како је онима који то гледају, а како је тек онима који имају ту болест. А Господ знајући како је тим људима шаље их код свештеника, јер је у том времену само свештеник могао да прогласи неког да је губав, али и да је излијечен од те опаке болести, након чега поново постаје члан цркве и заједнице.

И они су без поговора кренули ка свештенику, и на том путу задесило чудесно исцјелење и оздравили су. Видите, колика је сила Божја а са друге стране се показује послушност и вјера тих десет губавих људи.

Они су без икаквог поговора кренули, јер су имали вјеру и знали да им може помоћи и зато су били исцијељени и милост Божја спустила на њих.

Тако браћо и сестре, ко год од нас има послушање и вјеру, и ко иде путем Христовим, испуњава Божју вјеру и законе, спустиће се милост Божја и љубав Божја ће се уселити у наша срца. То је једини истински пут- пут Христов, јер је Господ сам рекао: ‘ Ја сам пут, истина и живот’, и он је тај дародавац добра које даје човјеку, а које треба да му узвратимо кроз врлине- пост, молитву и покајање, исповијести, причешћа, чињење добра, љубав једних према другима, јер имајући такву љубав имаћемо и љубав према Богу. То је зато што су те двије љубави подједнаке и еквивалентне. И сваки човјек који има те двије љубави има велику радост, јер носи у срцу свом Богомладенца Христа и тако стреми ка путу вјечном. Каже апостол Павле : Пазите на вријеме, јер иду зли дани. Морамо да пазимо на вријеме, да се спремамо овдје, јер никака не знамо када ће коме да куцне час смрти, и када ће ко од нас да изађе пред лице Божје, али засигурно ће изаћи, а треба да изађе са што мање стида. А Господ је управо дао ово вријеме. Човјек је спреман за вјечност а он је у времену само онолико колико га ово тијело и оклоп држи. А за вјечност се спремамо и кроз овај Божићни пост у којем се налазимо. Зато треба да испуњавамо Божје заповијести, да окајемо своје гријехе, да очистимо себе кроз покајање, да се отвори трачак свјетлости у нашим срцима, како би осјетили пламен љубави Христове, пламен Богомладенца, да овако саборно прославимо радосни празник онако како доликује сваком православном Хришћанину, да се истински Богомладенац Христос спусти у наша срца, а да ми славимо свесвето име Оца, Сина и Светога Духа; да нам буде примјер овај један губави, који се повратио и клекнуо пред Господом, хвалећи и славећи име Божје. А оних девет губаваца је отишло као да ништа није било. Па га је Христос питао гдје су остали “зар се не исцијелисте свих десет а не један, гдје су остали да заблагодаре Господу”. И каже му Господ: Вјера твоја спасла те је”. То је та вјера коју сви треба да имамо. Да се отворе наше тјелесне и духовне очи, да погледамо у лице Божје, да се попнемо степеник ка Господу, а на један корак ка њему он ће отворити осталих десет”, бесједио је о. Никола.