У другу недјељу пред Божић - Праотаца, када наша Црква прославља Материце и Преподобног Данила Столпника, 24. децембра 2017, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

Саслуживало је бројно свештенство и монаштво Епархије и Митрополије црногорско-приморске. У литургијском сабрању молитвено је учествовао велики број вјерног народа.

Ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, говорећи о доласку Богомладенца Христа у овај свијет. Он је, нагласио је Владика, са небеских висина, из наручја Бога Оца, дошао и унизио себе, примио људску природу и постао као један од нас.

„Дошао је у ову долину плача, у јудол смрти, родио се не у царском двору. Није положен на кадифене душеке, нити обучен у царску порфиру, нити му је од људи, одмах, указана слава, него Га је земља дочекала својом биједом, оскудношћу, тамом. Родио се у пећини Витлејемској, у пећини сточној, није имао гдје главе заклонити. Његови родитељи, Пресвета Дјева Богородица и обручник Њен Јосиф, били су сиромашни. Земља Га дочека својом оскудношћу, али Га Небо прослави“.

„Анђели са Неба јавише Његову славу и опјеваше Његово човјекољубље, јер је Он са небеских висина, из наручја Бога Оца, дошао и унизио себе, примио људску природу и постао као један од нас. У свему се изједначио са нама осим гријеха. Примио нашу биједу и наше сиромаштво. Она слама на којој лежи у јаслама сточним, значи да је примио наше понижење до краја, а то Његово лежање у сточним јаслама предуказује на Његов гроб, на Његову смрт коју је примио ради нашег спасења, да би нас својом животворном смрћу оживотворио“, рекао је Његово Преосвештенство.

Говорећи о празнику Материца он је казао да Рођење Христово славимо заједно са анђелима и праведним душама, са онима који су очекивали Његов долазак у овај свијет.

„Древни пророци су говорили да ће доћи Онај Који је ишчекивање свих народа, Спаситељ свијета. Славимо са тим светим душама, које су очекивале Његов долазак, живјеле у нади на спасење свијета, на долазак Месије и тек са Његовим доласком њихове патње, муке и надања добијају пуно осмишљење“.

„Данас прослављамо Свете праоце Христове по тијелу, прослављамо Свете Матере које се помињу у Старом завјету, од Саре и Тамаре, Раве и Руте све до Пресвете Богородице. Која су све понижења оне доживјеле. Сара бјеше нероткиња, Рута незнабошкиња, Рава блудница, али повјерова и прикључи се изабраном народу Божјем. Понесе жиг блуднице, али се исправи својом вјером, јер је Бог ставио у срце њено праву, истиниту вјеру, па од грешнице постаде праведница. Каква су понижења доживјеле жене нероткиње, јер је неплодство у то вријеме сматрано неком врстом проклетства од Бога, али то неплодство се, врло често, претварало у велики благослов, па је Сара, дуго неплодна, родила сина који је добио обећање да ће се у његовом сјемену благословити сви народи. То њено сјеме је Господ Богомладенац Христос“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки.

На овај празник нарочито прослављамо Свете прамајке Христове по тијелу, славимо, већ, рођење Христово, Његово оваплоћење. То празновање прати диван народни обичај када дјеца везују своје мајке.

„Има смисла да тај обичај тумачимо на такав начин да се преко својих родитеља везујемо за своје претке, а преко своје дјеце се за своје потомке и сви представљамо једну заједницу. То јесте правилно, али треба имати у виду још једно тумачење – да се везујемо у име Онога Ко је био окован и свезан ради нас и ради нашег спасења, да би нам својим оковима дао слободу, у име Онога Који је био прикован на крсту да би нас својим Крстом вратио Богу и у наручје Бога Оца. То је дубљи смисао тог дивног народног обичаја“, указао је Преосвећени Епископ Јоаникије, поручујући дјеци да везују своје мајке, а наредне недјеље очеве и да их не пуштају све док им не дају неки поклон.

„То значи да их везујете у име Богомладенца Христа, а кад вам дају свој дар да они дају у име слободе коју смо добили у Богомладенцу Христу, у име слободе коју нам је Он даровао и којом нас је обасјао, у име свјетлости која нас је све озарила, у име Онога Који је од нас створио народ изабрани, Божји народ, једну заједницу, обновио наше заједништво својим доласком у овај свијет“, казао је Владика, упућујући на крају своје бесједе поуку да се прије Божића једни са другима треба да измиримо да бисмо се цјеливали и мирбожали у име Богомладенца Христа, да бисмо потврдили ту нову заједницу, која нас, по ријечима Његовог Преосвештенства, увијек обнавља и радује.

Вјерници, који се постом припремају за најрадоснији хришћански празник Божић, приступили су Светој Тајни Причешћа.

Литургију је појањем појањем пратила пјевница Саборног храма и хор Светог новомученика Станка, под диригентском палицом професорке Ленке Дурутовић.