Драги Бањани и Рудињани, пријатељи, рођаци, браћо и сестре,
Црна Гора и наш народ, још једном, се налазе на судбинској прекретници на којој се не одлучује између прошлости и будућности, јер они који су нам погазили  прошлост не смију имати политичку будућност, као што се наша прошлост и наша будућност морају наћи на истој страни нашег бића. На овим изборима, заиста, бирамо између достојанства, образа, пристојног живљења у пристојном друштву и продужавања срамотног подаништва скупини презрених људи, који своју криминалну хунту и даље желе да представљају као државу Црну Гору.

Готово четврт вијека траје режимска борба против онога што смо били, не би ли од народа направили оно што су они већ постали. Скоро четврт вијека се отимање и насилништво представљају и правдају као „одбрана Црне Горе“ – Црне Горе какве никада у њеној славној прошлости није било, док је они или неко умјесто њих, не смислише и нагрдише. Нарочито од референдума 2006. свједоци смо како се борба против браће, против светиња, против нас самих користи да би се грађани Црне Горе што више ојадили и понизили и да би још клицали оној Црној Гори која је само оних те њоме владају и њоме неометано отимају. Таква Црна Гора не треба никоме, осим режимским насилницима и њиховим помагачима из подземља. Бестидна, отимачка власт дошла је до краја свог пута у беспуће када је узурпирану државу Црну Гору окренула против мајке Цркве. Тада је против себе добила народ, сабран у одбрану правде у покрету, који није само свједочио српско памћење хришћанске Црне Горе, него је и залога њене цивилизоване будућности. Народ, а нарочито омладина, коју петнаест година накарадно уче да је брат душманин, а непријатељ друг, којој су покушали моралну вертикалу да окрену наглавачке, самопрепородом на литијама поново је спознао себе, призвао се себи и одбацио бешчашће црногорског режима. Вријеме је да на изборима изнова изјавимо своју праву вољу, да не допустимо никоме да нам је изборном крађом поново преотме и наметне своју самовољу. Тиме бисмо напокон исправили ствари, измирили народ и власт. Режим који нас је завадио са најбратскијом Србијом, с мајчинском Русијом, који нас је завадио међу собом и са самима собом, а најпослије и са самим Богом, такав режим више не смије опстати, нити ишта од његовог поганог наслеђа смије остати. На литијама смо побиједили страх од силника. Тренутак је да довршимо ствар и повратимо слободу у Црну Гору.  

Предсједник Удружења Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић“
Бранислав Баћовић