Дана 22/07/2020 ђакон Константин се обратио надлежним службама Епархије молбом да се један дио његових принадлежности авансно исплати на рачун његове супруге у циљу регулисања привремног боравка њиховог дјетета по основу спајања породице, будући да њој привремени боравак и рад тренутно нијесу ускраћени. Како МУП захтјева доказ о средствима за издржавање малодобног лица на рачуну подносиоца захтјева - родитеља у износу од 300 еура за сваки мјесец привременог боравка приликом подношења, тражена авансна исплата Јоланти Дојић на основу постојећих принадлежности ђакона Константина је Епархија благовремено одобрила. Како Управа Полиције и МУП, у складу са својом дискриминаторском и противзаконитом праксом, већ годинама оспоравају доказе о средствима за материјално издржавање које Црква издаје на име прихода вјерских службеника приликом захтјева за одобравање привремених боравака свештенству, монаштву и члановима њихових породица (за разлику од других органа извршне власти - Пореске Управе, Фонда ПИО и Министарства Финансија који ове приходе признају и здушно их опорезују), МУП захтјева потврду банке о износу положеном на рачун подносиоца захтјева.
Исплата средстава на рачун је извршена 28/07/2020 на основу које је ЦКБ банка 29/07/2020 издала потребно увјерење МУП-у о положеним средствима те је МУП захтјев за привремени боравак запримио истог дана. Како ЦКБ Банка ни два дана после пристизања средстава на рачун није та средства ставила на располагање кориснику правдајући се техничким потешкоћама гђ. Дојић је тражила да разговара са директором. Директор филијале ЦКБ Никшић г. Небојша Вукичевић је усмено испитивао гђ. Дојић о поријеклу и сврси уплате, а службеници су од ње тражили писмену изјаву у том смислу. Како су одбили да тај свој захтјев упуте писмено, гђ. Дојић је одбила потписивање такве изјаве. Овакво поступање као и заглушујућа ћутња директора филијале на питање „Да ли је проблем што је уплатилац Црква?“ упућивало је на то да се не ради о редовном банкарском пословању. Постало је јасно да се ради о дискриминаторном и непрофесионалном односу никшићке филијале ЦКБ банке, која је невјешто жељела сакрити своју улогу у служби текућих прогона и спровођења дискриминаторне политике према Цркви и њеним члановима. Из тог разлога Јоланта Дојић је раскинула уговор са ЦКБ банком следећег дана - 30/07/2020 и прешла у другу банку, наводећи да то чини због „непрофесионализма директора и непоштовање права клијената“. Том приликом банка је одбила да исплати речена средства приликом раскида уговора и даље наводећи техничке проблеме, због чега су средства морала бити враћена уплатиоцу.
Једина обмана у овом случају, је да се репресивни апарат бави чувањем реда и закона и да је закон једнак за све. Овдје се ради о неједнаком поступању, односно класичној дискриминацији по вјерској основи као и покушају одмазде над породицом пред чијим је очигледним случајем кршења основних права репресивни апарат био принуђен попустити. При том се полиција служи банкарским службеницима и појединим медијима у незваничној служби прозаичних политичких интереса.
Породица Дојић је претрпјела страдање од 7 дана на међуграничном појасу, када је ђакон Константин чекао са дјететом да буде пуштен у Црну Гору. Због притисака домаће јавности, реаговања Канцеларије заштитника људских права и слобода као и притисака релевантних међународних фактора отац и син су пуштени у Црну Гору после 7 дана проведених у аутомобилу. Као савјесни родитељи и грађани, по изласку из прописане самоизолације крећу у регулисање статуса дјетету уз све поштовање прописа и закона државе, док представници те исте државе фабрикују разлоге да легални боравак малодобном дјетету осујете, криминализујући цијелу породицу, као и уосталом мнпоге часне породице у Црној Гори ових дана, припремајући терен за даљи колективни прогон.
Ни после 55 дана од доношења одлуке о уласку у Црну Гору, отац Константин није добио званичан одговор на жалбу, нити било какав документ од граничне полиције, (осим печата у пасошу) којим би се укинуло рјешење о забрани уласка издато њему и његовом малодобном дјетету, које је потписао командир г. Марко Васиљевић.из Никшића. Конзулат Црне Горе у Сарајеву преко којег је жалба упућена је исту прослиједио 02/07/2020 МУП-у у Подгорици. Шефица за другостепени поступак гђ. Азра Цама тврди да је за случај надлежан одсјек зa странце, миграције и реадмисију. Службеник тог одсјека г. Бојан Нишавић тврди да жалбу још није добио из архиве иако му је иста прослијеђена електронском поштом 30/07/2020. Одлука је очигледно донешена с обзиром да смо заједно у Никшићу, али ко је одлуку донио и потписао још увијек не знамо. Надлежни органи, већ по обичају, опструирају цио случај.
Из свега горе наведеног се види да надлежни органи на сваки начин криминализују грађане ако су на било који начин повезани са институцијама Цркве, и злоупотребом права и закона покушавају спровести у дјело прогон по основу вјероисповјести. АКо се узме у обзир и вријеме објављивања информација види се да постоји спремност оних који би требали штитити права свих, без обзира на вјерску припадност да користе људе у сврхе предизборне кампање цркворушилачких политичких структура па чак и у случају кад ни на који начин, као страни држављани, без права гласа не можемо узети учешћа у изборном процесу. Сама чињеница да се после немилих догађаја са границе с краја јуна ове године ни на који начин, до данас, нијесмо појављивали у медијима око тог случаја довољно говори о нашем поштовању према држави у којој живимо иако су овакви поступци незамисливи у државама из којих долазимо. Ни на који начин нијесмо хтјели показати тријумфализам због преиначења неправедне полицијске одлуке, нити то у јавности користити, а поготово не у сврхе предизборне кампање. Без обзира на то, никакав политички процес не може бити оправдање нити нас спријечити да јавно бранимо своја основна права и слободе. Она су Богом дана, без обзира ко је на власти, што на величанствен начин, у последње вријеме свједочи цијела Црна Гора. .
Константин и Јоланта Дојић
