Храм посвећен Светој великомученици Марини у селу Улотина надомак Андријевице прославио је, у недјељу 30. јула 2017, на дан молитвеног спомена ове Свете мученице Христове, храмовну славу, након што је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије обавио велико освећење цркве и одслужио Свету Архијерејску Литургију.

Литургијском слављу су присуствовали многобројни вјерници из овог мјеста, Андријевице и других крајева, којима је празник честитао Преосвећени Епископ Јоаникије,,захваљујући приложницима, добротворима и свима који су учествовали у подизању ове светиње.

Владика је, у својом архипастирском слову, нагласио да радост чина освештања храма у Улотини увеличава сазнање да су на Светом Архијерејском Сабору СПЦ лику Светих новомученика српских прибројани и Свети новомученици Велички и Горњеполимски, што значи и мученици са овог подручја, из Улотине.

„Овдје је, како су ме информисали људи из овог мјеста, од безбожника и окупатора пострадао на правди Бога и свештеник Светозар Шошкић. Није хтио да бјежи пред окупатором, остао је са својим народом у свом дому, са породицом. Сви су побијени, заклани као јагњад и он је, наравно, са Новомученицима и са Светом Марином. Света Марина великомученица дјевица, она је на челу свих оних дјевојака, које су пострадале, сачувавши своју част и образ свог дома, свог рода и своје вјере, а њих је велики број у Горњем Полимљу“, нагласио је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Каже се да је црква слика невјесте Христове која је, пошто се спремила да се представи небеском Женику, предивно украшена и споља и изнутра.

Тако је и црква Свете великомученице Марине спремна и украшена дочекала освећење и служење Литургије, како на дан храмовне славе, тако и свих будућих богослужења на шта је вјерни народ позвао Владика Јоаникије, поручујући да су цркву подигли како би се у њој сабирали, свете молитве Богу редовно приносили, крштавали се, вјенчавали, Светим Тајнама Христовим причешћивали и учили вјери како Бог заповиједа.

Њену унутрашњост краси диван фрескопис, рад академског умјетника фрескописца Бориса Маркуша из Никшића. Маркуш, који је живописао неколико православних храмова, међу којима и Саборног xрама Христовог Васкрсења у Подгорици, прокоментарисао је, кратко, рад на осликавању нове светиње у нашој Епархији.

„Црква Великомученице Марине живописана је у фреско теxници по благослову Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија. Народ мученичког Горњег Полимља добио је, хвала Богу, још један светионик вјере православне гдје се приноси бескрвна евxаристијска жртва, гдје са сценом страдања народа из овог краја потомци новомученика чувају сјећање на тај злочин од прије 73 године“.

„Међу осталим сценама које се издвајају, можемо напоменути Господње празнике, сцену Успења пресвете Богородице и Светитеље у доњим зонама храма. Интересанто арxитектонско рјешење се уклопило са унутрашњим украшавањем, па је наша Епарxија добила, заиста, јединствен xрам. Мјештани Улотине, Андријевице и остали из свиx крајева су својим прилозима помогли завршетак послова прије великог освећења на празник Свете великомученице Марине“, навео је Маркуш.
У Улотини је некада постојао храм за који се не зна гдје се тачно налазио. Народ је имао обичај да се на овом светом мјесту сабира са свештеником на молитву и да се нахрани Светим Тајнама Христовим. Бог је ставио племениту жељу у срца људи који овдје живе да потраже темеље старог храма, али без успјеха, јер су га безбожници били затрли до темеља. Остао је помен на стари храм и светиња која је призвала, па су први радови на изградњи будуће цркве почели 2010, а 2012. године, на празник Свете мученице Марине, храбре невјесте Христове, Владика Јоаникије је обавио мало освећење и служио прву Свету Архијерејску Литургију у овом храму, који није велики по својим спољашњим димензијама, али је његов духовни значај велики.

Акатист Светој Марини

„Теби, храброј невјести Христовој, која си изабрана да неизрециву славу Божју објавиш свим величанственим створењима, усрдну молитву узносимо и молимо те да погледаш и на нас недостојне, и да нам помогнеш да се очистимо од гријеха, да душе врлинама обложимо и да у Царство Небеско уђемо, како би могли да кличемо: Радуј се Света Великомученице Марина, разгори наша срца огњем Божанске љубави!“