Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Успенија Пресвете Богородице, у понедјељак 28. августа 2017, Свету Архијерејску Литургију у Пивском манастиру.

Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство и свештеномонаштво Епархије будимљанско-никшићке. У молитвеном сабрању је учествовао многобројни вјерни народ пивског краја, Никшића и других мјеста Црнe Горе и Херцеговине.

Надахнутом архипастирском бесједом, на крају Свете Литургије, коју је појањем пратио хор Преподобне мати Ангелине, обратио се Његово Преосвештенство владика Јоаникије, честитајући празник Успенија Пресвете Богородице, славу древне светиње манастира Пива. Владика је казао да је Успеније Мајке Божје и све што је везано за тај догађај прожето Духом Светим, Њена сахрана, полагање Њеног освештаног тијела у гроб претворило се у прави светодуховски догађај.

„Свети апостоли, ношени анђелским крилима и Духом Светим покренути, сабрали су се са разних крајева земље на Њено погребење, на Њено прво прослављење, јер Божји праведници труде се да у овом животу угоде Богу, а њихов одлазак из овог свијета у наручје Божје бива пропраћено чудесним догађајима и то је, заправо, празник, када се смрт и погребење претвара у славу“.

„Ако је тако са Божјим праведницима како неће бити и са Пресветом Дјевом Богородицом, која је примила радосну вијест од Светог арханђела Гаврила са Неба и од Бога да ће родити Спаситеља свијета, коју је Дух Свети у том моменту осјенио, када је чула оне божанске ријечи: Дух Свети доћи ће на тебе и сила Свевишњег осјениће те и родићеш сина и надјенућеш му име Исус“, рекао је Преосвећени Епископ.

Он је додао да ниједан језик, ни анђелски, ни људски, није могао да опише узвишене и велике догађаје из живота Пресвете Богородице у овом свијету, Њено стајање под Крстом Сина свога и сараспињање са Њим, гледајући како Њен Син добровољно полаже живот свој за спасење овог свијета, за опроштај грехова.

„Гледајући неправду, злобу и пакост демонску и људску, које су се у том моменту удружиле против самог Бога, против Спаситеља свијета, Она је то све гледала мајчинским очима, а Њено срце и душа се цијепала. Тада су се испуниле ријечи Светог Симеона Богопримца: Мач ће пробити твоју душу. Зато је Пресвета Богородица Утјешитељка многим мајкама из покољења у покољење у овом свијету, које су изгубиле своје синове, чији су синови страдали за правду Божју, па и оних који су отишли неким другим начином, али бол мајке је превелики“.

„Пресвета Богородица тјеши све оне који носе бол по било ком основу. Зато је зовемо брзом Помоћницом, Утјешитељком, Покровитељком и све друго што можемо рећи да прославимо Њено благодатно заступништво. Она је била први очевидац Васкрсења Христовог и Његове побједе над смрћу, јер, по древном предању, Господ се прво јавио Пресветој Богородици, женама мироносицама, а тек онда апостолима, који су се били разбјежали у вријеме страдања Христовог, Његове смрт, погребења“, бесједио је Владика Јоаникије.

Нарочито на дан Успенија Пресвете Богородице сагледавамо огромну благодат која се излила на Свете апостоле, а тиме, нагласио је Преосвећени Епископ, и на Цркву Божју, јер су се апостоли Божји, покренути Духом Светим, сабрали у Јерусалим, дошли на погребеније Пресвете Богородице, испуњени силом, благодаћу и дејством Духа Светог Божјег.

„Зато кажемо да је Успеније и погребеније Пресвете Богородице, заиста, био, али и остао светодуховски догађај. Ово је један од великих празника Цркве, и када се сабирамо на овај дан не чинимо то да бисмо обновили памћење на оно што се догодило, него да се напијемо воде живе, благодати Духа Светог која се увијек излива на светој служби, нарочито, приликом оваквих празника. Зато се данас осјећамо као изузетно повлашћени што смо се овдје сабрали у Светоуспенски манастир Пиву“, поручио је Владика Јоаникије.

Благосиљан је и преломљен славски колач. Домаћин славља, заједно са Црквеним одбором Манастира, био је Миле Цицмил, а обавезу за наредну годину преузео је Раденко Дамјановић.

Великогопојинском сабрању присуствовао је и Мијушко Бајагић, предсједник Општине Плужине.

У манастирској порти је, потом, одржана духовна академија, на којој је свечану бесједу одржао књижевник Верољуб Вукашиновић, директор библиотеке „Јефимија“ из Трстеника.

Вукашиновић је казао да данашњи празник слави упокојење Мајке Божје, Њено уснуће и буђење у вјечном животу крај Спаситеља свих људи, Који је своју мајку вјечно настанио крај себе. Тај догађај, коме су посвећене наше бројне светиње, међу којима манастири Пива и Љубостиња, из чије близине Вукашиновић долази, је највиша степеница у земаљском успону Богородице.

„Том највишем духовном идеалу, најчистијој, најнепорочнијој и најневинијој људској природи, девичанској чистоти и непојамној љубави испеване су многе химне у којима се слива вековни ромор молитви на свим језицима. А међу најлепшим химнама које је славе у простору и вечности су храмови Њој посвећени, као што су манастири Пива и Љубостиња. Обе цркве су песма у камену и стубови духовности нашег народа“.

„Обе су у средишту духовне вертикале која држи нашу прошлост, садашњост и будућност. Обе су место саборности српског народа, Љубостиња моравског, а Пива пивског и источнохерцеговачког, и као две јасне звезде сијају у богатом сазвежђу Светосавља. Из Пиве се виде Љубостиња и Морава, из Љубостиње се виде Пива и Ловћен, и звона оба манастира још звоне косовским предањем које се овде прелама кроз заветне речи творца „Горског вијенца“ и „Луче микрокозма“, чија зубља вечито гори у српском језику, сједињујући се са светлошћу и светошћу Светог Василија Острошког, коме се, слава му и милост, моли сав наш народ на свим просторима“, нагласио је Вукашиновић.

Он се, у својој надахнутој бесједи, осврнуо и на страдања Светих Пивских новомученика које је ове године Свети Архијерејски сабор СПЦ канонизовао.

„Много је невиних жртава, знаних и незнаних, узидано у Ћеле кулу нашег памћења. Има ли, међу њима, ичега стравичнијег и безбожнијег од жртава убијене деце, као што је то овде учинила немачка СС дивизија Принц Еуген, побивши преко 1200 становника ових крајева, од чега је било преко 500 малишана? Највише страдалих било је у месту Дола, у једном дану, 7. јуна, 1943. извршен је прави геноцид о коме се мало зна тамо одакле ја долазим. Према објављеним сведочењима тада је за минут побијено 520 људи и стрељано преко 100 деце. Ми данас говоримо о њима као бројевима жртава, а у сваком од њих остао је пресечен животни дах када су њихове душе одлетеле у наручје светаца са фресака Пивског манастира, које су и саме занемеле од ужаса“.

„А иста та дивизија фолксдојчера „Принц Еуген“ је, заједно са бугарским окупаторима, на Копаонику, у планинском селу Крива Река, одакле потичу и моји преци, у једној страшној одмазди 12. новембра 1942. поубијала сво становништво тог села, људе, жене, старце и децу коју су уплакану бацали у запаљене куће, па су чак минирали и запалили стару сеоску цркву Петра и Павла, у коју су затворили људе са светитељима на фрескама. На десет метара од цркве, у школском дворишту, поболи су четири соје на којима су пекли живе људе. Нека се и то чује данас и овде да би чули и они који џелате проглашавају за жртве, а жртве за џелате“.

„Крсно страдање Господа нашег Исуса Христа стоји на почетку свих страдања и оно је капија кроз коју су прошле душе свих невиних жртава и мученика свих времена, зато се помолимо њиховим сенима да нас огреховљене, непокајане и натоварене бременом земаљског живота усмере ка путу спасења и очишћења“, поручио је Вукашиновић.

У културно-умјетничком програму академије наступили су: хор Преподобне мати Ангелине, народни гуслар Здравко Кнежевић, културно-умјетничка друштва „Алат“ и „Пива“ из Требиња и Плужина, Небојша Мастиловић, члан музичке групе “Пирг“ из Беграда.