У цркви Светих апостола Петра и Павла, на Средопосну недељу Часног поста, 11. априла 2021. Литургију је служио протојереј-ставрофор Дарко Пејић, архијерејски намјесник бјеполољски.
Бесједећи послије причешћа вјерника, о. Дарко је цитирао ријечи из Јеванђеља: Овај род се изгони само постом и молитвом, подсјетивши на ријечи које је Господ Исус Христос упутио апостолима и присустима, када је један ожалошћени родитељ тражио да му излијечи сина, глувог и нијемог.
„Међутим, оно што је страшније, био опсједнут ђаволом; демон се настанио у њему, и то, по свједочанству оца, од дјетињства. Каже: Безброј пута га узима, баца у ватру, на земљу, ломи га и пјену баца. И каже отац дјетета Исусу Хрису: Молих ученике твоје да га исцијеле, и не могаше. Господ се онда обраћа свима, и апостолима, говори: О, роде прељуботворни и грешни. Зашто каже прељуботворни? Зато што су, тиме што нису имали власт над ђаволом, показали да над њима владају прељуба и остали гријеси, јер то унижава и слаби човјека, а оно што га јача су пост, молитва и бдење, значи бити будан, не љенствовати, бити крепак и снажан увијек за Господа и Његове заповијести, за помоћ ближњему, а спор на прељубу и други гријех. Међутим, људи, због егоизма, често, више воле гријех, него Бога. То се посвједочило и овдје“.
„Апостоли питају Господа: Зашто га не могасмо исцијелити? Господ им понавља: Овај се род изгони само постом и молитвом. Знамо и ми да велики број нас не пости, само један мали број стварно није у ситуацији да пости, али би и они могли када би хтјели да свог свештеника питају за савјет. Тамо гдје је тешка болест, немојмо сами остављати пост, обратимо се свештенику. На једном мјесту у Јеванђељу да пише: Иди и не гријеши више, да ти горе не буде. Немојмо да се лијенимо за пост, молитву, посебно у вријеме поста, које је сама Црква, од оснивача свога Исуса Христа поставила“.
„Свака недјеља има своје значење и симболику. Прва недјеља се назива Недјеља православља и праве вјере, као сјећање на спомен васпостављања поштовања икона. Више од сто година трајала је борба Цркве, уложен је велики напор и жртве да се одбрани поштовање икона. Било је смрти, убијених патријараха и епископа, архимандрита, свештеника, монаха, али и народа, који није дао своје иконе и није хтио да послуша царску заповијест. Народ зна за једног Цара над царевима, Коме ћемо на крају одговарати. Често се трудимо да једни друге овдје на земљи задивимо, оставимо утисак, да други да имају високо мишљење о нама, а заборављамо Онога који нас је створио, који је свевидећи и свезнајући. Па када Он зна, шта ми значи што комшију, супружника или дијете лажем и варам, тако двоструки гријех чиним, лажем творевину и Творца. Лагати ближњега свога је слично као лагати Господа. На лажима не смије ништа да почива, на лажима ништа не може да траје. То су оне грађевине из Јеванђеља, саграђене на пијеску. Вријеме поста је вријеме труда сваке врсте, физичког напора, помоћи и рада, али и овог духовнога рада, да се строжије пости. Наравно, не на своју руку, него са благословом“, бесједио је отац Дарко.
Он је позвао вјернике да се труде у посту.
„Родитељи чине медвјеђу услугу када дјеци кажу да не посте, јер ће они за њих да постие. Дужност родитеља је да науче своју дјецу, да их очврстну, јер када се сретну са стварним животом неприпремљени обориће их и тешко ће устати без својих родитеља. А родитељи не могу цијели живот да подижу своју дјецу, него треба да науче да и сами устану. Родитељ подржава дијете док је мало, када потрчи и пружи корак онда га само пази, опомињући. Како дјеца расту треба да се више молимо Богу за њих, а мање приговарамо и звоцамо. Дјеца како одрастају, треба више да се труде. Саможивост је ђавољи посао. Погледајте око себе, ни травка, ни дрво ни животиња нема потребу да се такмичи да изгледа боље. Једино човјек. То је зато што му припада већа част, јер је створен и живио у рају. Међутим, због гријеха је изгубио тај рај, а остала је потреба. А друго је због гордости и себичности. Људи себе величају, али када неће да се потруде и зараде ту величину онда покушавају да друге унижавају да би они изгледали већи“.
„Ми хришћани смо дужни да свједочимо истину на сваком мјесту и пред сваким, и пред малим дјететом, али и пред оним гордим и дрским, који хоће да омаловажи вјеру, Христа и Његове вјернике. Свуда, на сваком мјесту, да стојимо право и усправно“, бесједио је прота Дарко.
