У Парохијском дому, у Никшићу, у четвртак 4. априла 2019, одржана је промоција збирке пјесама „Ad fontes“ аутора Радинка Крулановића.

У својој исповједној аутопоетици пјесник је, како запажа проф. др Јелица Стојановић,  заокупљен мотивима: небо, ријеч, пјесма, човјек, родина и Косово – све преломљено кроз дубоко личносно, философски исповједно, све је преломљено кроз аутопоетско: аутопоетика исповијести, аутопоетика поетике, ауто(по)етика српског отачества, аутопоетика лика, лирике, ријечи – о чему говоре и наслови самих поглавља.

„Препознатљивост ове збирке јесте да рађа и нове ријечи, које дјелују као да су одувијек постојале, што свједочи о укоријењености пјесника у исходишно језика српског, ријечи, које као да сублимирају вријеме, да би најљепше од њега сачувале или „уријечиле“, „унаждиле“, како каже пјесник у пјесничком манифесту“, оцијенила је Стојановић.

По ријечима протојереја Миодрага Тодоровића, ако пјесник пише животом и крвљу онда пјесма не може бити његова, ни крв није његова, јер је она дарована.

„Свака пјесма и све што смо преко наших уста „превалили“ дошло је као дар, као дар, између осталог, српског језика и не бих се сложио да ми бранимо српски језик, него он брани нас. Он је најсигурнија брана и најтврђи шанац свему што удара на човјека и његово достојанство“, констатовао је о. Миодраг, који је са Радинком Крулановићем био професор Гимназије „Стојан Церовић“, а 2004. са групом колега из никшићких средњих школа успротивили су се преименовању српског језика у Црној Гори и због тога су удаљени с посла.

У промоцији је учествовала и др Марија Јефтимијевић Михајловић, аутор поговора ове књиге, која је навела да је „Аутопоетика српског отечества“ централни циклус у низу од седам циклуса, а сви они, по њеним ријечима, ослонац имају у највећем и намасивнијем циклусу „Аутопоетика исповијести“.

„Она је темељ, основа на којој почива Крулановићева пјесничка мисао. Исповијест, искреност и надасве Истина је предуслов свега створеног, па и саме књиге. Основна одлика пјесничког казивања Радинка Крулановића је управо то исповиједно, лирско казивање о тајнама Стварања, о моћи Ћутања односно Говора, о мисији Песника и снази Љубави“, казала је Јефтимијевић Михајловић.

Програм је водила и говорила поезију проф. Марија Јелић, која је напоменула да је, прије неколико дана, своје прво представљање ова књига доживјела у царском граду Призрену, „међу сјенима цара Душана и мртвих и живих косовских мученика“.

На крају вечери бројној публици, сабраној поводом представљања књиге „Аd fontes“, обратио се и сам аутор, пјесник, професор Радинко Крулановић, иначе извршни директор Књижаре Матице српске у Подгорици. Он је изразио захвалност онима који су помогли штампање књиге, поред осталих, Острошком манастиру, манастиру Стањевићи, цркви Свете Тројице из Будве и другима, а, потом, истакао:

„Убијеђен сам да је ова књига водила мене и да ме је довела на Косово, на извориште, исходиште нашег духа, довела ме је тамо гдје сам и требао да пођем, није ми први пут, а надам се неће бити ни последњи. Довела ме је Светим Архангелима, на гроб цара Душана гдје је била предпромоција, захваљујући о. Слободану (Јокићу). Чули су се стихови, а и ми смо, надам се, чули Душанов глас, чули смо жубор изворишта, чули смо оно ка чему треба увијек да идемо, а то је сам Извор“.

Програм је употпунила музичка група Џанум из Никшића.