У организацији Црквене општине Никшић и Друштва црногорско-руског пријатељства „Свети Ђорђе“, у Никшићу је, на празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвијети, 21. априла 2019, предавање на тему „Тајна Великог входа“ одржао јеромонах Рафаило Бољевић, игуман манастира Подмаине.

Јеромонах Рафаило је казао да светиња храма и тајна Литургије јесу оно мјесто, она тачка у времену и простору гдје се све открива и даје. Сви празници, па и овај, у коме се сјећамо Входа или Улажења Господњег у Јерусалим, на тајанствен начин, у тајни Литургије, и даље се дешавају.

„Тај вход и даље траје, Бог и даље походи градове. Послије Јерусалима, Он је улазио у многе градове, један од градова у који је давно ушао и у коме пребива постојано и моћно, као Цар и човјекољубац, јесте и Никшић, а походи га, јер се у овом граду служи Литургија. Кроз сваку Литургију ми, на неки начин, имамо „збијен“ домострој спасења, све оно што је Господ учинио нас ради и нашег спасења, све нам то Литургија нуди“, казао је о. Рафаило, напомињући да, ипак, проблем представља то што велики дио нашег народа не разумије, не чита језик Литургије, литургијску симболику.

Ако не будемо разумјели Литургију, онда ће божански свијет, божанска реалност пред нама бити затворена, нагласио је он, додајући:
„Без тајноводствене организације, односно увођења народа у тајанствени свијет Цркве Христове, која живи и открива се кроз Свете Тајне на светој Литургији, не можемо је доживјети на прави начин, не можемо осјетити и окусити сво изобиље живота које нам она нуди, тј. сам Господ кроз њу и кроз Цркву, ако нијесмо мистагошки уведени у тајну. Нажалост, данас услед многих невоља које нас сналазе, али то није оправдање, ријетко срећемо људе који су уведени у тајну Цркве на прави начин и на права врата“, оцијенио је игуман подмаински.

Јеромонах Рафаило је указао да нам се присуство Господње и тајна Његовог уласка у наше вријеме, наше животе, открива кроз литургијску радњу, кретање тзв. Великог входа.

„У току те радње, коју обављају свештеници Цркве, носећи предложене Дарове, у светотајинском смислу, одиграва се, управо, то улажење самог Господа Исуса Христа, сад, већ, не у Јерусалим, него и у наш град, у Никшић. Битно је да будемо уведени у ту тајну, да стекнемо литургијски вид да можемо, на прави начин, да разумијемо те тренутке који су моћни, брзо се дешавају, света Литургија траје сат и по. Човјек Цркве мора да буде изузетно „брз“, „врхунски обучен“ да би могао да прати символику и да препознаје, никог другог, до самог Господа ту, пред нама и да опитује то блаженство, које имају сви који присуствују, који „виде“ пред собом остварење божанских обећања да ће Господ бити с нама у све дане до свршетка вијека и да нас неће оставити. Заиста, блажена је она душа која има очи да то види и да се томе дубоко радује“, рекао је о. Рафаило.

Додао је да је веома битно да у тим тренуцима будемо зумирани пажњом и растерећени од брига житељских, што нам, казао је он, открива и Херувимска пјесма, која се поје док се дешава литургијска радња Великог входа.

„Кроз њу нас Црква све позива Духом Светим, откривајући нам и указујући да је тај тренутак тако велики, тако озбиљан и моћан да више нема мјеста за бриге, за житељское попечение, да оно у том тренутку мора бити одложено, јер долази Цар, невидљиво присутан, праћен мноштвом небеске војске, долази да нам се да, да Га примимо, ангелским силама невидљиво праћен Алилуја, алилуја, алилуја!“

„Управо у радњама литургијског Великог входа ми опитујемо тајну Уласка Господњег у Јерусалим, опитујемо реалност Његовог улажења и пребивања и у нашем граду, а онда радња за радњом, корак за кораком, пролазимо их све, оно што се дешавало послије, а у чему ћемо учествовати у току ове Страсне седмице, све оно што се нас ради збило, све ће то доживјети врхунац у Тајни Причешћа, нашег сједињења са Њим оваплоћеним, ради нас распетим и васкрслим и вазнесеним и у Цркви Духом Светим, у Литургији, увијек, присутним“, казао је јеромонах Рафаило, нагласивши да је то велика тајна, велики дар и, стога је, сматра он, од свега другог важније упознати се са смислом, са духом, са радњама наше свете Литургије, која је највеће богатство које као народ имамо, највећи дар који нам је Господ оставио.

„И овом приликом, дајући свој мали допринос, ту позивам себе и вас, све нас, да се много озбиљније занимамо за ту нашу ризницу, за то наше свештено наслеђе, које имамо, а које, најчешће, само због незнања, не умијемо да искористимо, немајући, односно, не желећи да користимо литургијске шифре којима можемо да отварамо трезоре Светих Тајни и да у њима нађемо живот који нас чека, који нам Отац кроз Сина и кроз Цркву, Духом Светим нуди и даје“, поручио је о. Рафаило Бољевић.

Уводним словом сабрање је поздравио протојереј Миодраг Тодоровић, док је, у име Друштва црногорско-руског пријатељства, Велимир Касалица најавио да ће, у оквиру трибине „Духовне рефлексије“, публика бити у прилици да, током маја, чује ријеч поуке јеромонаха Јефтимија (Шкулетића), игумана Пивског манастира.