На празник Светог Артемона, Претпразништво Благовјести, у суботу 6. априла 2019, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Зачећа Светог Јована Крститеља у Страшевини код Никшића.
Владика је у чин протојереја-ставрофора унапредио надлежног пароха, протојереја Велимира Јововића.
Саслуживало је више свештеника и монаха Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, уз молитвено учешће бројног вјерног народа.
На малом входу Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије унаприједио је протојереја Велимира Јововића, надлежног пароха, у чин протојереја-ставрофора. У архипастирском слову Владика је честитао новоунапређеном протојереју-ставрофору на његовој ревносној свештеничкој служби.
„Имамо радост да нашег проту Велимира Јововића данас произведемо, унапредимо у чин протојереја-ставрофора, послије 19 година његове ревносне свештеничке службе. Заиста, примјеран свештеник, гдје је год ишао и службовао, свуда се понашао као прави, Божји свештеник и Божји угодник. А није било лако у овим тешким временима са доста искушења“, рекао је Његово Преосвештенство.
Навео је да се о. Велимир, као ђак Цетињске богословије, научио, идући са свештеницима по Катунској нахији, када су, много пута, несрећни, злоупотребљени људи гађали камењем наше свештенике и ђаке.
„Ипак, то их није поколебало, него их је и очеличило. Надамо се да та времена пролазе, али, прије неки дан, морао је о. Вељо, поново, да се нађе на једном таквом мјесту, гдје се нијесмо надали да ћемо имати такав проблем, у селу Дубровску које је запуштено, а црква у њему била деценијама запуштена. Они који су то дозволили и којима није сметало што им је запуштена, када су се појавили људи, спремни да обнове цркву, нашли су се да сметају, да питају чија је црква итд“.
„Ти који се сада питају чија је црква, ко не зна, значи да са њима нешто није у реду. Видите у каквим временима наши свештеници врше своју свету службу, службу помирења, прије свега, да се помиримо са својим савјестима, једни са другима, а што је најважније да се са Богом помиримо“, казао је Владика Јоаникије, поучивши свештеника Јововића да му унапређење и Часни крст, који је примио, буде на охрабрење и оснажење да још ревносније служи Господу Богу и Његовој светој Цркви и да води рачуна о свакој души коју му је Бог повјерио.
Захваљујући се Преосвећеном владици Јоаникију за подршку у раду и напредовању, новоунапређени протојереј-ставрофор Велимир Јововић је, најприје заблагодарио Господу, Који га је преко Његовог Преосвештенства владике Јоаникија, уздигао на ово звање.
„Могу само да поновим ријечи светих и честитих људи да свега што добијемо у животу смо недостојни, али, слава Господу нашем Који нас удостојава, Оцу и Сину и Духу Светом, слава Му и хвала, Који је преко нашег духовног оца Владике Јоаникија, мене уздигао на ово звање; наш Владика као истински отац, мудри пастир, пун љубави, милости, молитве, доброте за нас, хвала Вам Владико и Вама браћо свештеници. Хвала свима вама, браћо и сестре моји парохијани, ви сте моја шира породица, а сви смо на истом задатку да спасимо душе своје, и не само своје, него да спасавамо једни друге“, рекао је свештеник Јововић.
Прије Светог причешћа, ријечима архипастирске бесједе обратио се Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије. Владика је у својој литургијској проповиједи говорио о Часном посту.
„Благодаримо Богу што нас укрепљује да у данима Поста вршимо овај богоугодни подвиг, да постимо и Богу се молимо. То нам је од изузетне користи за душу и тијело, постећи тјелесно чисти се и укрепљује тијело, ослобађа се од вишка свакакве врсте, а тјелесни пост поспјешује онај духовни, који је много важнији. Треба да се научимо да постимо духовно - да се одвратимо од лоших навика, да не губимо вријеме упразно, да не говоримо празне ријечи, да се ослободимо од мржње, пакости, да се потрудимо да из наших уста не изађе зла и опака ријеч, да се измиримо са својом савјешћу кроз Свету Тајну исповјести, да се измиримо са Богом и једни са другима. То је предуслов сваког нашег напретка“, поучавао је Владика.
У току литургије причестио се велики број вјерника, међу којима и дјеце. Литургијско сабрање настављено је у Парохијском дому у Страшевини уз трпезу љубави.