Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у пету суботу Часног поста, на празник Свештеномученика Ипатија епископа гангрског (Источни петак), 13. априла 2019, Свету Архијерејску Литургију, у Пивском манастиру.
Епископу је саслуживало свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће бројног вјерног народа, који се, јутрос, сабрао у ову велику и древну светињу.
Сабране је поучавао Владика Јоаникије, који је у својој бесједи казао да је Господ дубину своје љубави и жртве, открио Светим ученицима, тек, када су они примили праву вјеру, открио им је ко ће поћи за Оним Који ће бити ухваћен, суђен, клеветан, понижен и распет. У то вријеме, по Владикиним ријечима, најсрамнијом смрћу разапињања на крст кажњавани су непријатељи Римске државе и најтежи злочинци из других народа.
„Та смрт, Христовом жртвом и љубављу, постала је преславна, живоносна, а то знамење, које некад било прокажено као знамење срама, Господ Христос обратио је у знамење славе – Крст Његов у коме је сила васкрсења. У моменту док апостолима ово, још, није било откривено у пуноћи, Он открива шта ће бити са њима и са Њим. По томе видимо да Христос није никога „заврбовао“, него је говорио унапријед шта ће бити“, рекао је Епископ Јоаникије.
Додао је да они који хоће да искористе људе причају им како ће све бити добро и лијепо, а Христос говори о страдању. Ако Он страда, значи да су и Његови ученици призвани на страдање.
„Петар, који Га је исповиједио као Христа, говори као човјек са манама, слабостима и са људским размишљањем, али врлина Петрова је била таква да и када погријеши он зна одмах да се исправи и покаје. Као када је издао Христа, брзо је схватио шта је урадио, „изађе напоље, плакаше горко“, касније га је Господ призвао, ето, колика је сила покајања. Јуда је издао, али се није покајао. Петар је, такође, може се рећи, издао, али се одмах покајао и Господ га враћа у прво своје достојанство“, бесједио је Преосвећени Владика.
Навео је да онај који је исповиједио Христа у име свих апостола, још, је несавршен, иако је добио вјеру, али та вјера нема чврстину. Тај човјек, иако исповједа Христа, још не зна доста тога, још је подложан заблудама, гријесима, слабостима, манама.
„Шта ми, онда, да мислимо, који се још ни у вјери нијесмо утврдили. Треба да идемо путем оних који су имали праву вјеру, из њихових живота да се поучимо. То значи да се поучимо како треба служити Господу, како за Њим ићи, како ићи путем светих. Тај пут је трновит, има доста препрека и искушења, али, ако се држимо Христа, Његовог Јеванђеља, Његових заповијести, љубави, жртве, ако вјерујемо у Његово распеће, у Његову смрт и Васкрсење Његово, побједу над смрћу, онда ми, увијек, имамо излаз из наших искушења, наших падова, ако имамо и покајање Петрово“, поучавао је Његово Преосвештенство.
Владика је указао да је Света Тајна покајања и исповјести, често, код нас занемарена, што, сматра Владика, није добро.
„Треба да знамо да сагледамо своја сагрешења, а то много значи за наше спасење. Ако смо спремни да сагледамо своје гријехе како треба, да их осудимо и искрено исповиједимо, то значи да ћемо се од њих ослободити, очистити. Божја благодат такве људе чисти, кријепи и снажи, даје им пут да увијек напредују и усходе“, закључио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
