Служењем Бденија у Саборној цркви и свечаном духовном академијом, у Никшићу је, у суботу 13. априла, почела манифестација „Дани Патријарха Павла“ Никшић, 2019, чији организатор су Епархија будимљанско-никшићка и Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори.
Бденије, у никшићком Саборном храму, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки уз саслужење бројног свештенства и монаштва више Епархија. Потом је, у сали Црквено-народног дома, која била мала да прими све заинтерeсоване, одржана духовна академија, којом је почела свесрпска манифестација „Дани Патријарха Павла“.
Бројну публику, свештенство, монаштво, учеснике литерарно-ликовног конкурса „Наш Патријарх Павле“ и уважене госте манифестације благословио је Преосвећени Епископ Јоаникије. Владика је казао да је наш блаженопочивши Свети Патријарх Павле образац вјере, кротости, уздржања и смирења, којима је достигао висину и сиромаштва, којим се обогатио са Христом и у Христу.
„Ако је неко, у овом послератном добу код нас, посвједочио шта значи истински живот по Богу, шта значи потрудити се око свог спасења и спасења ближњих, шта значи удаљити се од свјетског начина размишљања и усвојити ум Христов, то је наш блаженопочивши Патријарх Павле, кога је Бог дао таквог и, у своје вријеме, га подигао да буде духовни вођа цијелом народу. Његова кротост, смирење и удаљавање од овог свијета није га могло сакрити. Он је био, прије него што је постао српски Патријарх, као она свијећа која гори и освјетљава простор око себе, у народу његовом, његовој пастви. Он је био као град, који на гори стоји и не може се сакрити“, рекао је Владика будимљанско-никшићки.
Стога је, по ријечима Његовог Преосвештенства, велики благослов што је изабран за Патријарха наше Цркве, јер је он, истакао је Владика, изнио крст свог народа у најтеже вријеме, у вријеме страшних искушења, распада државе, страдања народа и свеопште народне пометње, која је дио једне шире планетарне пометње.
„Он је увијек ишао правим, истинским путем и зато је потпуно на мјесту да, у вријеме овог поста прије Васкрсења Христовог, а знамо да је он био велики Божји угодник, а тиме и велики испосник и молитвеник, организујемо овакву свечаност у граду Никшићу, која ће нам свима бити од велике духовне користи. Да се подсјетимо његових врлина, његове мисли, његовог свијетлог лика и да га замолимо да се пред Престолом Божјим моли за све нас, за цио наш род српски православни и за сву православну васељену у временима ових искушења“, поручио је Преосвећени Епископ Г. Јоаникије.
О животу, раду, мудрости, молитви Патријарха Павла, бесједио је ректор нишке Богословије протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, који је, као ондашњи ректор Призренске богословије, био дугогодишњи сарадник Патријарха Павла.
„Мој први сусрет са Патријархом Павлом, односно јерођаконом Павлом, био је у септембру 1950. када је дошао за професора Призренске богословије, а ја сам био ученик другог разреда. Тада Када јерођакон Павле дошавши, унио је нешто ново у живот школе, а он је један необичан човјек, необичан утисак и као наставник и као васпитач, био је веома ауторитативан, некако нам је био веома близак. Били смо слободни да га питамо оно што не знамо, а често и оно што знамо само да би га слушали и да би видјели како он са таквом озбиљношћу, упиње се да нама објасни ствари које смо га питали“, подсјетио је свештеник Тимотијевић.
Јерођакон Павле отишао је из Призрена као архиђакон, а њихови животни путеви поново су се укрстили 1962. када је протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић постављен од Светог Синода за наставника Богословије.
„Тих 29 година имао сам благослов Божији да из непосредне близине видим град који на гори стоји, како путује, касније наш Свети Патријарх, кроз све врлине и подвиге, у човјека, у мјеру раста пуноће Христове. У свему је био њему узор Свети Апостол Павле, чије име носи. Устајао је у 4 сата изјутра, вршио је своје монашко правило увијек, без одступања, људи из његовог комшилука су га, често, видјели како, тада Владика Павле одмах послије 4 сата чисти снијег око своје Епископије. У 6 и 30 тачно је био у цркви, у олтару цркве, када би почињала јутрења. Ми смо сви били ту да узмемо благослов од њега, а он одлази за пјевницу и заједно са ђацима пјева или им помаже и показује“, бесједио је прота Милутин.
Патријарх Павле је, како је навео о. Милутин, примао посјетиоце, монахе, свештенике, грађане без најаве, а послије ручка, који је био око 13 часова, одлазио је у подрум свога конака и тамо стругао ручно тестером дрва. То је била његова гимнастика. Послије се бавио интелектуалним радом, читао, преводио, писао и тако је настало његово капитално дјело „Да нам буду јаснија питања наше вере“. Послије 19 часова, подсјетио је протојереј-ставрофор Тимотијевић, бивао би уморан, али се бавио мануелним радом. Поправљао је јеванђеља, крстове, свештене утвари из свих цркава из своје Епархије, коричење књига и друге ствари, мијењао сијалице, браве, кваке, ципеле поправљао, а у 10 сати је одлазио на спавање.
„Кревет му је био дрвени, сламарица у којој је слама или шаша од кукурузовине, покривао се зими гуњом. Поред кревета сам запазио отиске од метанија, увијек у исто вријеме, тако да је рукама својим дохватао онај патос. Ту је било углачано и видјело се гдје је стајао ногама, увијек у исто вријеме и на исти начин. Тако је и у цркви стајао, никада се није премјештао са ноге на ногу, него је увијек на обје ноге стајао мирно, и тако је богослужење одстајао“, навео је, између осталог, свештеник Тимотијевић.
У свом излагању он је указао на бројне врлине нашег Патријарха Павла, његову скромност, једноставност, молитвеност, велико човјекољубље, а на крају бесједе прочитао је слово којим се обратио на четрдесетодневном помену у манастиру Раковици.
„То бејаше човјек Господа Исуса Христа Кога он љубљаше, а љубио Га је због тога што је био изнад свега што је овоземаљско, љубио је богочовјека Христа. Он је подвижник, зато нека се данас радују сви подвижници на небу, јер Свети Патријарх данас долази у њихово наручје. Подвижништвом својим задивио је све нас који смо били близу њега и који смо осјетили његове молитве. Био је и мученик, добровољни мученик, јер је толико година на страшном мјесту, на Косову и Метохији, издржао толике притиске са свих страна и од својих и од туђих, и није се поколебао“, констатовао је протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић.
За бившег министра вјера у Савезној и Влади Републике Србије проф. др Богољуба Шијаковића је велика част, али и трајни дуг, да говори о Патријарху Павлу, јер се о њему, како је казао, не може говорити вјеродостојније но што је он сам то чинио вјером и дјелима.
„Када се напише житије Патријарха Павла онда ће то бити права историја српског народа у 20. Вијеку. Патријарх Павле је библијска личност по свом животу, по својој дубокој вјери, по својим поступцима, по духовној сили, снази карактера којим је утицао на људе. Он је био и јесте Божји дар нама и наше уздарје Богу. На њега се сасвим могу односити ријечи Светог апостола, по ком је добио име, Павле у другој посланици Коринћанима каже: И рече ми Господ, доста ти је благодат моја, јер се сила моја у немоћи показује савршеном. Зато ћу се, наставља апостол, најрадије хвалити својим немоћима да се усели у мене сила Христова, зато сам добре воље у немоћима, у поругама, у невољама, у гоњењима, у тјескобама за Христа, јер када сам слаб онда сам силан“, рекао је Шијаковић.
Он је истичући црквени и друштвени значај који је Патријарх Павле имао као једна изузетна личност.
„Поменимо само његово допуњено издање „Србљака“ и других литургијских књига, монографију о манастиру Девичу, Молитве и молбе, та књига је преведена на њемачки у тираж у од 30 хиљада примјерака, затим, у три тома „Да нам буду јаснија нека питања наше вјере“ итд. Замонашен је као Павле 1946. Након постдипломских студија у Атини хиротонисан је за Епископа рашко-призренског 1957. Као Епископ провео је 34 године на Косову и Метохији, свједочећи о насиљу над српским народом, које је и сам смирено подносио.“
„Са 76 година, 3. децембра 1990. године изабран је за 44. Патријарха Српске православне Цркве. С бременом својих година и народних проблема, обишао је све континенте и све Епархије СПЦ. Упокојио се у Господу 15. новембра 2009. у 96. години. Његова сахрана је била најмногољуднији испраћај у српској историји, преко 600.000 душа. Многи од нас искусили су тада како потпуна тишина може бити видљива, опипљива и гласна. Исто тако је била опипљива и видљива духовна и морална енергија народа, произведена врлином Патријарха Павла“, оцијенио је проф. др Богољуб Шијаковић.
Овом приликом додијељене су награде учесницима литерарно-ликовног конкурса „Наш Патријарх Павле“, који су расписали организатори „Дана Патријарха Павла“ у Никшићу. Организатори изражавају велико задовољство бројношћу и квалитетом приспјелих радова о чему свједочи и уприличена изложба ликовних радова. Награде су најуспјешнијима уручили проф. др Јелица Стојановић и протојереј-ставрофор Слободан Јокић.
Осим за Црну Гору, конкурс је био посебно расписан и за основне школе у Ораховцу и Великој Хочи, а пет најусупјешнијих радова Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори наградиће бесплатним учешћем на љетњој школи на Тари.
У програму је учествовао хор Преподобне мати Ангелине, а студенти Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевност из Никшића подсјетили су на неке од Патријархових јеванђељских поука и његових животних анегдота.
На крају вечери г.-дин Драган Милошевић је уручио Преосвећеном Епископу на дар вјерну копију дрвеног крста којег је, као искушеник у манастиру Вујан, изрезбарио Гојко Стојчевић, а који се чува у ризници тог манастира, и у вези с којим се родила идеја о организовању колоније под називом „Крст патријарха Павла“. Манифестација је, убрзо, задобила свесрпски карактер и одржава се у: Кућанцима у Хрватској, родном мјесту Патријарха Павла, Гацку у Републици Српској, од ове године у Никшићу, у Епархији будимљанско-никшићкој, за шта је добијен благослов Синода СПЦ.
