Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уприличио је, на Васкршњи уторак, 18. априла 2017, у катедралном манастиру Епархије - Ђурђеви Ступови, традиционални свечани Васкршњи пријем.

Свечаном Васкршњем пријему присуствовали су бројни гости, између осталих, предсједник општине Беране Драгослав Шћекић и предсједник Скупштине општине Беране Горан Киковић са сарадницима, предсједници и чланови Црквених општина и Црквених одбора за изградњу и обнову храмова сјеверног дијела Епархије будимљанско-никшићке, бројно свештенство, монаштво, јавни радницииз привредног и културног живота Берана, Бијелог Поља, Андријевице, Плава, Мојковца, Рожаја.

Најрадоснији хришћански празник Васкрсење Господа Исуса Христа сабранима је честитао Преосвећени Епископ Јоаникије.

„Господ Исус Христос је из превелике своје Божанске, искупитељне љубави принио самог себе на жртву. То је она љубав која се жртвује, савршена љубав је увијек спремна на жртву, а Бог Који је Извор љубави открио је, не само своју љубав, него и самог себе, кроз жртву и кроз човјекољубље. Он је примио смрт на Крсту, био сахрањен и погребен да би сишао у доње свјетове, да би ослободио првосазданог Адама, његов род и правденике, све оне који су се упокојили у вјери од памтивјека, да би нам даровао слободу од смрти, јер је својом смрћу смрт уништио“.

„Његова смрт је била живоносна, животворна, то је тајна Крста и тајна Христове смрти што нас је Он својом жртвом обновио, што нас је својим Васкрсењем, јер је васкрсла Његова људска природа која је била примила смрт, да би, на такав начин, и нас који се с Њим сједињујемо, учинио саучесницима, причасницима Његове побједе над смрћу и Његовог живота вјечног“, казао је Његово Преосвештенство.

Васкрслог Господа, додао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, слави Небо и земља, слави и човјек свога Спаситеља, јер је Господ изабрао да постане човјек, не анђео, да прими људску и да преко људске природе дође спасење цијелом свијету.

„Зато се ми сабирамо и знамо разлог због чега се сабирамо, не сабирамо се због неког обичаја или што смо тако навикли, већ се сабирамо око самог Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа, одазивамо се Његовом позиву, а кад смо са Њим све је око нас љепше, све је свијетло, све је радосно. Велика је радост у овом нашем сабирању зато што је Господ Онај Који нам даје ту радост, Који нам даје садржај и смисао нашег окупљања, кад Њега славимо онда смо једни другима ближе и утврђује се заједништво међу нама“.

„Превазилазимо неспоразуме, којих свакако има, они су знак људске палости, гријеха, таме. Ту таму прогони Божанска свјетлост, па тама нестаје из наших срца, из наших мисли. Оно што је носио Његош, нашучитељ, Владика, носили су и наши преци почев од Жупана Првослава, ктитора ове свете обитељи, Светог Стефана Немање, Светог Саве првог Српског Архиепископа до наших ближњих предака и надамо се да ни ми од тог предања, од те истине, од те славе нијесмо одступили, него да ћемо још више унаприједити.Зато се трудимо, подижемо храмове, сабирамо се, укрепљујемо, испуњавамо свете храмове на богослужењима. Препуно је радости наше срце када чујемо да сваке године нови народ долази у наше светиње“, рекао је Преосвећени Епископ, поручујући на крају бесједе:

„Поздрављам вас у радости и свеопштем слављу Васкрсења Христовог, захваљујем на вашој љубави, на спремности да, увијек, ради славе Божје, ради своје Цркве учините колико можете, захваљујем вам на градњи храмова, на помоћи у обнављању светиња, на чувању свете вјере православне, јер једино тако,заједно свештеници и народ Божји, могу изнијети бреме које је Господ положио на њихова плећа. Да нам све то буде на спасење и на радост да би и нас неко поменуо, као што ми помињемо наше претке“.

Овом приликом одржан је пригодан културно-умјетнички програм.