Нова књига поезије књижевника Илије Лакушића "Манастирски синови" представљена je,у четвртак 20. априла 2017, у Друштву црногорско-руског пријатељства "Свети Георгије"у Никшићу, у оквиру трибине УКЦГ "Свободијада".

О новом пјесничком остварењу Илије Лакушића говориoje проф. др Драган Копривица, који је оцијенио да је ово дјело настало као резултат синтезе богатог пјесничког искуства, освједоченог талента и великог занатског умијећа.Лакушић је, по ријечима Копривице, на поетски надахнут начин "испричао“ историју Црне Горе, водећи пјеснички дијалог с највишим духовним оцима и мудрацима и трагајући за цртама духовности Владике и Пјесника, за архетипским бићем нашег етноса.

"У средишту збирке блиста пјесникова фасцинација Његошем и Петром Првим, као носиоцима наше духовне вертикале, оличењима филозофије живљења на црногорском кршу или на било којем другом духовном меридијану. Аутор се, на промишљен начин, често позива на круцијалне стихове великог пјесника и владике као на полазне тачке, како би од њих кренуо својим поетским путевима. Тиме је направио храбар пјеснички гест у настојању да прозбори у име ових великана, испуни свој пјеснички завјет и дуг према Његошу, Петру Првом, Данилу, Василију, Сави, Сими Милутиновићу и према нашим оазама духовности и писмености, манастирима, Ловћену, Библији...“, казао је Копривица.

За пјесникињу Милицу Бакрач,уредницу трибине |Свободијада“, велику радост представља читати књигу као што је „Манастирски синови“ у данима када се навршава 170 година од изласка из штампе Његошевог Горског вијенца.

|Лакушић је записао: “Читао сам и прси надимао Ловћеном, поднебесним олтаром“. Онај ко Ловћеном дише и изнова записује, како то чини пјесник Илија Лакушић: и Царев лаз, и Вучји до, и Фундину, и Лесендро, и Цетиње, и Јевропу, и Русију – поштујући при том и славећи „Школу високе ћирилице“ и библијски запис да је |почетак мудрости Страх Господњи“ – такав пјесник истински |прелива своја слова у куршуме“ да би њима бранио и одбранио своје Име, Род и Пјесму“, запажа Бакрач.

Лакушић је, по мишљењу књижевника Милутина Мићовића, почео да пише |добре, књиге, праве књиге“. То више није збирка пјесама, већ књига, а достојанство књиге, сматра Мићовић, завређује оно дјело које почиње нешто од почетка, које налази ослонац.

"Чини нам се да у овој књизи зрачи и појављује се тај унутрашњи ослонац, а кроз тај унутрашњи ослонац појављује се, скоро у причи или у пјесничкој причи, наше историјско наслеђе“, рекао је Мићовић, додајући да поезија која носи памћење није збирка запамћених догађаја.

„Пјесничко памћење открива ону дубину која сама у нама покреће памћење, која покреће ону небеску основу човјекову. Та трунка небеска, сачувана у његовим дубинама, ако се покрене почне да га учи и он расте с њом, узнава и разоткрива. То је наша истинска традиција“.

О почетку, о бићу и небићу, о Једном и мноштву,гдје је први Покретач,питања су којима су се бавили стари Грци, затим се дошло до Логоса, свепрожимајућег Ума, а онда смо се наставили на хришћанство и све то подигли на Небо.

"Срећа је за нас, овдје стијешњене, да имамо Његоша који је убаштинио сву ту традицију, и грчку, и хришћанску, и филозофску, и мистичну, и епску, и народну. Све то утемељиоје на дубљој причи и дубљем искуству и вазда, као данас, кад смо потрешени из темеља, кад се разара наше осјећање ко смо, гдје смо и у којој нас мјери има,када нам се отвара слух за Његоша, који је прошао кроз све те дилеме, искушења,унутрашње бездане и нашао искру која освјетљава човјека и историјско постојање изнутра -то је једини живи ослонац“, нагласио је Мићовић.

Мићовић је поручио да се радује пјесништву Илије Лакушића који све више улази и приближава се том унутрашњем ослонцу.

"Ова је књига жеђ за суштином, стално приближавање суштини, свом рођеном бићу и рођеном народу. Кроз тај дубљи опит, који је и сакривен и откривен, пјеснику се јављају они моменти из наше историје који су се домогли те капи вјечности, те капи свјетлости, а први који је раскошан у тој моћи и у том опиту је, наравно, Његош“, рекао је Мићовић.

Пјесмама из промовисане збирке никшићкој публици обратио се и сам аутор, а одабране Лакушићеве стихове читао јеглумац Велизар Касалица.

Вече је употпунила група студената из града Твера, који су гости Црквене општине Никшић, изводећи неколико руских пјесама.