Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски Г. Јоаникије служио је на празник Светог мученика Евпсихија, у суботу 22. априла 2017, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Дубочица код Пљеваља.
Саслуживало је свештенство и монаштво Епархија милешевске и будимљанско-никшићке.

Ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, који је казао да се сабирамо у храмовима Божјим око Васкрслог Христа, прослављамо Његову побједу над смрћу, Његово славно тридневно Васкрсење из мртвих.

„Слави Небо и земља, слави сва творевина, анђели и људи, пјевамо Васкрсењу Христовом не као о неком догађају који се догодио у давнини, а да са нама више нема никакве везе. Јесте се тај догађај догодио у давнини, али има вјечни смисао, вјечни значај и вјечно дејство. Прослављамо га као онај догађај који је увијек актуелан, увијек има значење, увијек нам доноси радост“, казао је Владика.

Оно што је Господ учинио за нас као Син Божји доноси нам искупљење и очишћење, ослобођење свима нама, поручио је Његово Преосвештенство, додајући:

„Господ је својом људском природом примио смрт, али је људском својом природом и побједио, можемо тако рећи, мада је сила Његова Божанска васкрсла Његову људску природу, та природа која је примила смрт јавила се и као побједник смрти. Господ је својим Васкрсењем све нас учинио побједницима над смрћу, учинио нас саучесницима Његове побједе и Његовог славља“, бесједио је Владика Јоаникије.

Црква манастира Дубочица, посвећена Светом Николају, изграђена је 1565. када је и живописана о чему свједочи сачуван фреско натпис. Манастир је више пута страдао од Турака, нарочито у 18. вијеку, а познат је и по томе што је, једно вријеме, у њему служио Свети Василија Острошки Чудотворац. На крстоваскрсну историју ове светиње осврнуо се у својој бесједи Преосвећени Епископ.

„Сабрани данас у овој древној светињи, драга браћо и сестре, ми се радујемо као што су се радовали и наши преци, тјешимо се оном истом утјехом као што су се они тјешили, чували вјеру православну у најтежим, најгорим временима наше историје, а ни данас нијесу нешто боља. Међутим, даће Бог, онај народ који вјеру чува има чему и да се нада. Ми имамо светиње, дубоке корјене, имамо свету и чисту вјеру православну, дивне народне обичаје, наш српски језик и ћирилично писмо, нашу традицију. То да чувамо, то је, заправо, наша држава она права, вјечна и неразорива. Све друго на земљи је пролазно“.

„Овај иконостас овдје је подигнут у вријеме Светог Василија Острошког и једног другог светитеља српског рода, иако још није канонизован, али ми смо поједине велике људе из нашег народа заборавили, Светог Патријарха Пајсија Пећког, чије име је овдје уписано. Све је ово рађено у вријеме ропства под Турцимана славу свете вјере православне. Показали смо да имамо ту моћ и способност да стварамо и у вријеме ропства. Такви су били наши преци, а и ми смо дужни да идемо њиховим стопама“, поручио је Епископбудимљанско-никшићки и администратор милешевски Г. Јоаникије.