Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Сабора Светог архангела Гаврила - Лазарева Субота, 8. априла 2017, Свету Архијерејску Литургију у спомен-храму Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља у Долима у Пиви.

Владици су саслуживали јеромонах Јефтимије Шкулетић, игуман Пивског манастира и јереј Мирослав Михаиловић, парох пивски.

Као и претходних година током Великог и Часног поста, одслужен је помен за покој душа свих житеља пивског краја, који су страдали током Другог свјетског рата.

Вјерном народу, сабраном у празничном богослужењу, ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Г. Јоаникије, који је казао да је данашњи празник – Лазарева субота, величанствен и чудесан.

Господ Који је, дошавши у овај свијет, учинио је многа чудеса, своје ријечи спасоносне потврђивао је дјелима, многе болеснике исцијељивао додиром, ријечју, кратком молитвом, васкрсавао мртваце. Све то, при данашњем чуду које прослављамо, стоји по страни. Опис чуда Христових у Светом Писму, углавном, је кратак, а овом чуду посвећено је највише мјеста у светом Јеванђељу по Јовану.

„Говори се на више мјеста како су жене Марта и Марија служиле Господу, како је Господ долазио у дом њихов и брата им Лазара. То је била једна од оних благочестивих породица која је свим срцем повјеровала у Господа и Његову ријеч, али још нијесу знали све оно што ће се догодити, њихова вјера још није била савршена“, казао је Владика, додајући давјера не може добити своју пуноћу без подвига, без дугог вјежбања, без пролажења кроз искушења, без Крста.

„Крст Марте и Марије био је када се упокојио њихов брат Лазар, благочестиви, диван, побожан. Живјели су у великој љубави, слози, заједници, али човјек умре, настане велика жалост. Господ Исус Христос је дошао тек четвртог дана да утјеши породицу и рекло би се испочетка да је дошао као што сви ми долазимо на саучешће, да подјелимо жалост са ближњима у њиховој тузи“.

„Међутим, Његов долазак је био изузетан. Он долази као онај који даје живот, и саме сестре Лазареве говоре: Господе, да си ти овдје био, не би умро брат наш. Оне осјећају да Он има моћ да дарује живот, али још немају пуноћу вјере, а Господ говори:Само вјерујте и биће жив брат ваш, он ће васкрснути“, бесједио је Његово Преосвештенство, указујући и на ријечи Господње: Ја сам васкрсење и живот, који вјерује у мене ако и умре, живјеће.

Господпозива Лазара својим божанским гласом да устане и само на тај Његов позив Лазар се одазива и устаје из мртвих. Потресан догађај, чудесан, који се, према ријечима Владике будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, догодио не се само због Марте, Марије и Лазара, него по промислу Божјем, да би се ученици Христови, који су видјели бројна чудеса, још једном укријепили у вјери.

„Онај Који им проповједа Јеванђеље и Који чини чудеса, Који дарује нови живот и ново стање људима и овом свијету, има моћ и власт над животом и над смрћу, а нарочито зато што је знао да ће доћи искушења када Он буде приносио жртву, приносио самог себе на жртву Господу, да ће се многи поколебати и да ће доћи вријеме искушења, па је хтио још једном да укријепи своје ученике, апостоле. То је био велики догађај и многи су повјеровали у том моменту. Кад је послије тога Господ Исус Христос ушао у Јерусалим дочекао Га је народ, у великој маси дјеца су му пјевала као Спаситељу свијета, надахнута Духом Светим“.

„То је, такође, био радосан, чудесан догађај који је, такође, свједочанство о Божанској сили која дјелује преко Његове ријечи и Његових дјела. Али, долази вријеме искушења. Рекли бисмо данико не би могао поколебати оне који су видјели таква чудеса, али када настаје час таме људи се поколебају и то је садржај Велике недјеље, која долази. Господ је, као врхунац свог дјела, самог себе добровољно, ради нас људи, ради нашег спасења, ради опроштења наших грјехова, ради преображења, обновљења овог свијета и људске природе, принио на жртву, примио смрт као човјек, али је васкрснуо божанском силом. Васкрсла је Његова људска природа и то је предокус свеопштег васкрсења“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије, поручујући на крају своје бесједе:

„Он је својим васкрсењем и нас учинио судионицима, причасницима Његова славе и побједе над смрћу. Зато је наша вјера увијек свијетла и када се сјећамо страдања Христових ми се испуњавамо надом,обнављамо се, јер знамо да Његов Крст није само знак смрти Христове, него, уједно, и знак Његовог тридневног васкрсења“.