У прву недјељу послије Васкрса - Томину недјељу, у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу Литургију је служио јереј Никола Скопљак.
Он је послије Литургије и причешћа пожелио вјернима Богом благословену свету недјељу која се зове Томина.
"Ево прошло је недјељу дана како смо прославили најрадосниији празник Васкрсења Христовог - Свети Васкрс. Још се налазимо у ти данима када свака душа треба да буде испуњена том радошћу и свјетлости Васкрсења Христовога. А чули смо и данас у Светом Јеванђељу, зато се и зове Томина недјеља, посвећена светом Апостолу Томи који није био присутан када се Васкрсли Господ јавио својим ученицима и Апостолима. И када су му они то пренијели Свети Апостол Тома није вјеровао у то, рекавши да неће повјеровати док његове очи не буду видјеле Васкрслог Господа, и док његове руке не буду опипале Његове ране и ребра. И када су били сабрани кроз осам дана од Васкрсења Христовога, закључани у горњој соби у зборници, сабрани од страха од Јудеја шта ће се десити и како ће њихов живот тећи даље, тада се пред њима појавио Васкрсли Господ и рекао: „Мир вам“. И заиста необичан догађај да се појави неко кроз затворена врата. Али ето што човјеку није могуће, Васкрслом Господу јесте све могуће. Тада им је рекао да се не плаше јевреја, него да проповиједају вјеру Васкрслог Господа. И као што је мене Отац мој Небески послао тако и ја вас шаљем да проповиједате ријеч Господњу, и примише од тога часа Духа Светога. И онда је позвао светог Апостола Тому, рекао му да приђе и да га погледа и да својим рукама опипа Његове ране од клинова и ребра. Када је пришао Тома и видио тај призор рекао је: “Господ мој и Бог мој“, на шта му је Господ рекао:“ Томо, повјеровао си зато што си видио“, и изрекао тада чувено блаженство “благо онима који не видјеше, а повјероваше“."
"И управо то блаженство, драга браћо и сестре, важи од тог момента и тих генерација апостолских и свих ових 2 000 година до дана данашњег. У ствари, ово блаженство хоће да покаже једно истинито зачело а то је да је вјера у Васкрслог Господа она нит која се одржава на овој земљи, да је вјера та која човјека носи кроз овај живот и којом се задобија живот вјечни, онај живот који нам је Господ подарио овим Празником - Васкрсењењем Христовим. Морамо да имамо вјеру јер како каже она прича у Јеванђељу, када је Господ објашњавао о Царству Небескоме: „Гладан бејах и нахранисте ме, жедан бејах и напојисте ме, у тамици бијах и посјетисте ме, па кажу онда ученици како те нахранисмо када те нисмо напојили, а Господ им каже: Када учинисте једном од ове моје мале браће мени учинисте. У ствари хоће да покаже да нам заповијест коју је Сам оставио љубав према ближњем и према Господу јесте једно исто, и да Господ бива, лаички речено задовољан када се ми тако понашамо, јер како ћемо осјетити љубав и присуство Божју ако не присуством једних са другима и како ћемо осјетити истинску свјетлост Божију над нама? Зато нам је и дат овај живот, дати смо једни другима на испомоћ а какав овдје живот оставимо, такву ћемо плату зарадити када одемо са овога свијета. А и показатељ једне много љепше стране од овога живота јесте његово Васкрсење. И пјевамо ових дана: „Христос Васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и онима у горобовима живот дарова“. И заиста Томино невјеровање је драгоцјено за нас, јер први Апостоли су били обични људи и рибари и тако су показали да нису били лаковјерни које је лако могао неко преварити, него су били истински у вјери и имали смиреност и уз самом присуству њиховом уз Господа Исуса Христа сви су своје слабости залијечили страдањем, па и сам апостол Тома, који је проповиједао у Индији, био је прободен копљем и тако опрао свој гријех што није вјеровао у Васкрслог Господа што није повјеровао, Поднио је жртву и прихватио да је повјеровао у Васкрслог Господа. Тако се и нама даје да видимо и опипамо Његов гроб Господњи, који се налази у Јерусалиму, да осјетимо Његово присуство кроз свету Литургију и молитву и да и ми ускликнемо као свети Апостол Тома –Господ мој и Бог мој, јер је то наш истински пут, али исто тако он је трновит и пут страдања. То нам је остављено од Господа и такав нам је крст, али како каже она јеванђелска, ко до краја издржи тај ће се и спасти. Нека би Васрксли Господ подарио добра свима вама, уселио у срца ваша истинску радост Васрксења и сви славили и пјевали и о Његовом Васкрсењу у све дане живота“, бесједио је о. Никола.
