У трећу недјељу по Васкрсу, у Недјељу жена мироносица, 30. априла 2017, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Мурини. Поводом осамнаестогодишњице Нато бомбардовања Мурина, у којем је погинуло шесторо житеља, од чега су троје била дјеца, одслужен је парастос невино страдалим муринским жртвама.
У својој бесједи Владика Јоаникије је казао да на овај свети дан Васкрсења Христовог прослављамо Жене мироносице, које су прве посвједочиле Васкрсење Христово овом свијету. У свјетлости Христовог Васкрсења хришћани гледају на све што се догађа у овом свијету, његове радости, жалости доживљавају кроз распеће, смрт и васкрсење Христово и никада, по ријечима Владике, не остају без наде.
„Тако гледамо и на страшне догађаје који су се догодили српском роду, а свједок тих страдања је Горње Полимље, Мурина, бомбардована на Васкрс, Велика и Горња Ржаница, пострадале на Свете мученике Кирика и Јулиту, Плав, гдје имамо јединствен примјер страдања дјеце у фашистичком затвору. За нас, драга браћо и сестре, нема никакве разлике између оних покоља које су вршили Турци, између оних насиља, покоља и вјешања које су вршили окупатори Аустријанци и Мађари и оних покоља које су вршили фашисти и њихове слуге, регрутоване са нашег подручја у Принц Еуген и Скендер-бег дивизије“.
„На исти начин доживљавамо и Нато агресију на нашу отаџбину, која је извршена на незаконит начин, без икаквог стварног повода, само да би распарчали нашу отаџбину и да би распарчавањем наше отаџбине направили још једну, али квази државу. Ту државу ми не признајемо, то је наша отаџбина Косово и Метохија, света српска земља“, рекао је Његово Преосвештенство.
Прије осамнаест година, у налету Нато алијансе на ову мирну варошицу, животе су изгубили дјеца: Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Јулија Брудар, а са њима невино су страдали и Манојло Коматина, Милка Кочановић и Вукић Вулетић.
„Дошли смо да извршимо помен овој дјеци и одраслима који су пострадали на муринском мосту. Они су били још увијек дјеца када су страдали, а да су данас живи ми бисмо се овдје окупљали да их женимо и удајемо, да њихову дјецу крштавамо. Пострадали су овдје и одрасли од Нато бомби и то за нас нијесу колатералне штете. То је срамота и понижење за жртве“.
„Наш народ је, углавном, био такав благочестив и честит да није хтио ни мрава да згази намјерно, ни мрав није био колатерална штета за њега, а камоли човјек који је зеница космоса, лице Божје у овом свијету“, казао Преосвећени Епископ.
Он је додао да уз муринске жртве ми као народ не смијемо да заборавимо ни страдалнике за Крст часни и слободу златнукојих је велики број. То је, истакао је Владика, читава војска ликова, које је Господ својом жртвом и крвљу искупио и убројао у вјечно своје Царство.
„Данас овдје треба да поменемо и бранитеље наше отаџбине у вријеме Нато агресије. Није она била само 1999. него је почела онда када су шиптарски злочинци набили на колац Ђорђа Мартиновића, јер су, већ, тада, почетком `80-их година, добили подршку да разарају нашу отаџбину. Колико је пострадало момака, дјеце, жена, недужних људи. Нијесмо успјели да попишемо сва имена, сабрали смо само имена оних који су страдали крајем `98. и у току `99. када је Нато агресија на нашу отаџбину дошла до своје кулминације“, рекао је Његово Преосвештенство.
Он је овом приликом прочитао имена страдалих војника, официра, припадника Војске Југославије и полиције који су родом из Црне Горе, а дали своје животе за Крст часни и слободу златну, за Косово и Метохију. С обзиром на то да нам је забрањено да сабирамо имена својих жртава овај списак није потпун, нагласио је Владика, и позвао сабрани народ да, уколико нечије име није поменуто, помогну у достављању имена или исправљању грешака.
До сада сабрана имена су: Драган Бјелановић, Ратомир Филиповић, Миломир Крвавац, Божо Џувер, Маринко Кандић, Марко Ралевић, Ранко Лазаревић, Горан Мирјачић, Његомир Мараш, Ђорђије Цимбаљевић, Златко Мујовић, Дејан Петрић, Симо Поповић, Данило Војводић, Предраг Леовац, Љубодраг Белоица, Славко Ђуровић, Миодраг Губеринић, Звонимир Томовић, Јован Оташевић, Радуле Шћекић, Вукоман Тешовић, Божидарка Марковић, Срђан Лакићевић, Ранко Вуковић, Жељко Бошковић, Милорад Јелић, Зоран Фатић, Веселин Јововић, Бранко Чупић, Радован Вујадиновић, Витомир Поповић, Аћим Тадић.
Према Владикиним ријечима власти Црне Горе ова имена никада нијесу објавиле, нити их пописале. Он је лицемјерним оцијенио понашање Нато пропагандиста, назвавши их унајмљеним Нато слугама, који „у еуфорији одушевљења за Нато помињу само имена пострадалих на муринском мосту“.
„Како је могуће помињати жртве, а славити њихове злочинце, убице? Које је то лицемјерје, која је то срамота! Је ли то икад радила Црна Гора? Никад, осим сад! Они мисле да им је све дозвољено ако то служи њиховим интересима моменталним, приземним, али нећемо о томе на овај свети дан помена жртава Мурина. Велика, Горња Ржаница, плавски затвор су страшна мјеста наше жртве, али надамо се и мјеста наше славе, зато што Господ прихвата жртве“.
„Ми смо величке, ржаничке и плавске жртве, већ, уврстили у Каталог Епархије будимљанско-никшићке као Свете мученике, новомученике, а када помињемо жртве помињемо све жртве овдје, јер су исте и од истих. Сви они који су убијали данас прослављају Нато пакт и величају Нато агресију над нашом отаџбином“, казао је Епископ Јоаникије.
Он је поручио да, ипак, не треба клонути духом, јер да никада није било лако српском народу на овим просторима. Храм који се подиже на Мурини биће у славу Божју и за спомен жртава.
„Није случајно што се овдје подиже храм, велика, лијепа, красна, дивна светиња на малом мјесту Мурини. Бојао сам се,народ је овдје сиромашан, како ће је саградити, али видим да је оправдано што су мјештани започели велику цркву, јер, може бити да ми не заслужујемо, али заслужују ова дјеца: Мирослав, Оливера и Јулија и одрасли: Манојло, Милка и Вукић који су без икакве своје кривице пострадали, чисте жртве пред лице Божје. Они су живи пред Богом, па нас сабирају и враћају у памет, не дају нам да застранимо“.
„Нажалост, наша држава се поиграла и са тим, а за оно што чини наша несрећна власт нека сама сноси одговорност. Нажалост, велика срамота паде и на наш народ и на нас све овдје сабране због тог њиховог лицемјерја, због срамоте. Кажем, и опет ћу поновити, сви који су наш народ убијали и у камен затуцали, вршили геноцид над њим, данас клицају Нато пакту и чланови су Нато пакта. Јасно је све, а ми имамо само један пут, то је пут Божји, носећи наш крст вјере, чистоте, правде и истине и увјерени смо да нас Господ Исус Христос оставити неће докле год Му останемо вјерни“, закључио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Послије Литургије, код спомен-чесме са именима жртава, убијених током Нато бомбардовања Мурина, одслужен је парастос. Преосвећени Епископ се још једном обратио сабраној родбини погинулих, мјештанима и честитом народу Црне Горе, који не заборавља невину жртву муринских новострадалника.
