У Глувну недјељу, 2. априла, у цркви светих апостола Петра и Павла у недјељу Литургију је служио протојереј Дарко Пејић. Он се у бесједи осврнуо на протекле недјеље Великог Часног поста.

“Драга браћо и сестре ево нас у петој недјељи Васршњега поста, вођени и доведени од пет стубова православних. Први стуб и прва недјеља су Оци седмог васељенског сабора. Они који су након вијек борбе против иконобораца успјели да одбране икону и мошти Светитеља. Они који када нам је тешко, и ако их призовемо одмах ће притећи у помоћ. Други стуб и ослонац је Свети Григорије Палама, којег славимо у другој недјељи. Човјек са Балкана који се себе толико очистио да је и сам постао свјетлост. Сијао је животом својим и просијавао другима. И нама сија и сијаће у све вијекове. Трећи стуб је Крст Господњи, стављен у сред поста у трећој недјељи, када нам постане тешко у животу, када нас ухвати очајање, чамотиња и униније и када се предамо и учини нам се да је борба бескорисна и бесмислена. И када нас тежина крста толико пристисне да нам се учини да више не можемо и да немамо снаге, сјетимо се Крста и на њему Распетога Сина Божијег. Али оно што је још важније, зашто хришћани толико сваве Крст. Зато што иза њега стоји Васкрсење. Крст јесте жртва, страдање и одрицање и често смрт. Али послије тога страдања, жртве, муке и смрти стоји Васкрсли Господ. Пут којим ми идемо, посебно у овим данима поста је пут и стаза коју је Христос утабао својим примјером, животом, дјелима и ријечима. Затим четврти стуб и недјеља посвећена Светом Јован Лествичнику, који је направио и сачинио мердевине и једним крајем их причврстио за земљу а другим за небо. Те степенице су саграђене, сазидане од врлина. Ту су пост, молитва, бденије, покајање и сповијести, љубав, милосрђе, праштање и све тако степеницу по степеницу, врлина по врлину сам је проживио и себе очистио као анђела и показао нам пут који води у Небо."

"Пети стуб и пета недјеља посвећена Преподобној Марији Египћанки. Ово прослављање није случајно, јер у петој недјељи човјека већ помало стиже замор и умор од поста, али у петој недјељи је прво и друго бденије - покајни канон Светог Андреја Кристског. То је канон у којем се чини велики број поклона или великих метанија и који нас кроз стари завјет од Адама и Еве показује добро али и отпадништво човјека од Бога, али нам назначава и најављује и помирење. У петак је било друго бденије у којем служимо Акатист најсилниијој и најмоћнијој заштитници рода људскога . И то акатист - најава да ће се Господ оваплотити и родити и доћи да спаси свијет, и да ће нам дати њу - Богомајку и заштитницу да нам помаже и проводи нас кроз тешкоће и искушења овог свијета. У ту и такву недјељу Црква је ставила да слави Преподобну Марију Египћанку. Преподобна Марија је у почетку свог живота била велика грешница и блудница. И једном намисли да пође у Јерусалим, јер је чула људе како се договарају да се поклоне највећој људској светињи Христовом Гробур и Христовом Крсту. Намисли да пође и она са њима, не зато што се покајала или сјетила Господа, него из зле у гнусне намјере, знајући да су то имућни људи желећи да се још окористи. Колико је била озлобљена и поједена овим гријехом говори и то да то често није радила за новац, већ из најогољеније страсти, желећи да их задовољи. Таква грешница дошавши пред Храм Христовог Васрксења, виђевши како сви улазе сама није могла да уђе. И одједном јој се сав живот прешао пред њеним очима као једна слика. Видјела су страхоту свога дотадашњег начина живота, пала на кољена и милошћу Божјом, али најприје милошћу Пресвете Богородице која јој је дала дар суза почела да плаче и да оплакује своје гријехе. Дозволио је свемислостиви Господ на молитве мајке своје да уђе у храм да се поклони Христовом Гробу. А онда се сјутрадан у манастиру светог Јована ујутро причестила и отишла преко ријеке Јордан у пустињу, гдје је остала 47 година, не сретнувши човјека. Одјећа коју је имала убрзо се распала, међутим, Господ је дао да јој порасте коса и прекрије цијело њено тијело. Она таква постала је, браћо и сестре, једна од највећих светитељки. У јеванђељу када је Петар кренуо преко воде и уплашио се, а старац Зосима је видио њу како иде преко воде, и како стоји у облацима док се моли. Значи да су за њу престали да важе земаљски закони, толико се зближила са Господом и толико себе очистила и постала бестрасна још овдје на земљи."

"Оно што треба да нас опомене, ја имам често пута прилику да дођу људи па траже да смање пост, разријеше или ублаже. Свједок сам јутрос са многи дођу пошто је већ почела Лутиргија и нажалост, многи оду прије него што се заврши Литургија. Зашто каснимо када идемо ка Господу и зашто бјежимо од Господа? Шта нам то говори - да нам срце није уз Господа, јер нам је изгледа тијесно уз Господа и на молитви. А како црква и свештеник њен да научи народ и поучи ако ми нисмо ту на почетку Литургије и на крају. Причао сам више пута, почетак Литургије је Праскомидија, обавља се на једном дијелу које се зове Жртвеник, који симболиште Витлејемске јасле, рођење Христово и полагање у јасле. Свештеник долази раније а требало би и ми бар пет минута. И док се обавља Праскомидија помињемо живе и мртве и молимо се за њих, а у цркви нема живих и мртвих, сви су живи. Молимо се и та имена прилажемо и слажемо уз Господа, препоручујемо Њему да их Он носи и помене. Затим иде Литургија, и на крају благодарност за дате дарове али и да нас Господ сачува кроз живот. Молим вас, искористимо ове дане да се приближимо Богу. Онај ко нема близине Божје нема ни љубави према човјеку. Запамтите не можете вољети човјека ако не волите Бога. Нема љубави без Бога“, бесједио је о. Дарко.