На празник Благовијести у цркви Светих Апостола Петра и Павла Литургију је служио протојереј Дарко Пејић.

Послије причешћа у јеванђелској поуци о. Дарко је истакао да није било данашњег празника, тешко да би се могао дати одговор на основно питање које човјек непрестано поставља себи и другима – шта ћу ја на земљи и зашто сам се родио.

“И да није било данашњег празника тешко да би Господ могао да гледа јад и горчину, смрт и болести, и све гријехе и безакоње које се зацарило на земљи. Међутим, Благовијести су као пободени знак. Све до Благовијести и све послије. Колико је диван и велики празник говори нам једно друго свједочанство, од пада прародитеља наших. Ева, прамајка наша која је била смјештена у рају и коју су све мисли и покрети водили ка Богу, успјела је ипак да падне у искушење и згријеши. Међутим, једна друга наша мајка, Богомајка, Пресвета Богородица која је рођена и живјела на земљи, на којој је све вукло ка злу и гријеху, а она је ипак остала безгрешна. Е тој и таквој Богородици, након вјекова и хиљада година, када је човјеку јављано тугуј због пада и гријеха Арханђели који је по заповијести Божјој једном затворио рај и изграо га из раја, поново долази на земљу и отвара печат раја, јавља се Пресветој Богородици. И први пут послије хиљада и хиљада година очаја, муке и страдања чује се поново Божанска ријеч “Радуј се”. Рекавши њој, Пресветој Богомајци а кроз њу и свима нама да се радујемо. А зашто да се радујемо. Наставља Арханђел ријечима: “Господ је с тобом”. Сваки човјек када задобије Бога, када очисти срце, мисли, ум, ријечи, ноге и срце, и цијелога себе покрене ка Господу и крене ка њему може да се радује. Као што сваки човјек који стане на зло и окрене се ка ђаволу и гријеху може да тугује. Само што ће се ова радост близине Божје претворити у вјечну радост, а ова туга у близини и на путу сатане и слугу његових у вјечну жалост. Ми смо ти који бирамо, и данас бирамо да ли ћемо за Богомајком. Јер, даље јој јавља Арханђел и каже: “Ево затрудњећеш и родићеш сина, и надјени му име Емануил - што ће рећи Бог је с нама”.

“Ништа страшније за Сина Божјег није било него да узме тијело људско, наше обличје човјека који се сав био опрљао греховима и скоро да више није био у стању да подигне свој поглед ка небу. И ништа узвишеније није било за таквог човјека од тога да узме благодат и благослов Божји, и да се обожи и да постане Син Божји, који је постао син човјечји, да би човјек постао син Божји. Е то је данашња Благовијест да човјек повјерује у ову Благовијест над овим чудом и догађајем, а човјек нема право да себе савија у знак питања и да испитује како је то могло бити. Ако вјерујемо да је Бог свемогући а величина Бога и Божанског јесте у томе што немогуће чини могуће. Ако би Он чинио оно што ми можемо да чинимо, по чему би онда био већи од нас. Баш данашњи догађај - Оваплоћење и зачеће од Духа Светога и Марије Дјеве јесте чудо над чудима, веће и од Васкрсења, можда и највеће чудо. Зато то јесте биљег и темељ наше вјере и вјере сваког човјека и хришћанина. Запамтите то и носите. Ко мисли да је тешко онда нека погледа Христа на земљи како васкрсава мртве.“

“Ево сјутра славимо Лазареву суботу, дан у којем је Син Божји подигао човјека из гроба, који је четири дана лежао мртав. Никада ни прије ни послије се није то десило без Бога, од како је Господ распечатио печате ада и смрти отворио је пут у Живот вјечни. Ту је и васкрсење Јаирове кћери и безброј чуда у којим је Господ учинио да слијепи прогледају, хроми проходају, да из ђавоиманих буде истјеран ђаво. То је радио Исус, то су наставили његови Свети Апостоли. Та и слична чуда наставили су да чине Светитељи кроз вјекове и до дана данашњег. Коме није јасно и не вјерује нека оде до Светога Василија Острошкога Чудотворца, који сваки дан чини чуда. Ова недјеља посвећена је Преподобној Марији Египћанки, жени која је раздаљине за које је потребно мјесец дана прелазила у једном трену, која је ишла по води, и која је док се молила стајала на облаку изнад земље. Видио је старац Зосима и Свети и посвједочили, и безбројна чуда се чине и чиниће се. Е то то чудо и печат и темељ том чуду поставља данас Арханђел јавивши се Богомајци рекавши: “Радуј се, Господ с тобом“. А оно што је наше и што ми требамо и можемо да ријечима Богомајке одговоримо на позив Господњи. А она је рекла: “Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи твојој“. Није испитивала и провјеравала него вјером прихватила и постала највећа заштитница рода хришћанског. Ако је Ева својим гријехом отворила амбис између неба и земље, Пресвета Богородица је својим ријечима и својом послушношћу, извршењем воље Божје, подигла мост изнад тога амбиса и учинила да сви можемо стићи до тога неба, само ако то искрено желимо“, бесједио је о. Дарко.