У манастиру Бијела код Шавника увелико теку припреме за обележавање великог догађаја. Према предању манастир је подигао Кнез Вуловић уз прилог Светог Јована Владимира.
Миленијум је откако у кањону реке Бијела код Шавника одзвања звоно са манастирске цркве посвећене Светом Георгију. Смештена на простору обраслом шумом, окруженом стенама и малим парчетом неба, светиња је видљива тек када се пред њу ногом стане. Ових дана теку последње припреме за обележавање великог догађаја – хиљаду година трајања манастира који је сведок бурне прошлости Дробњака али и Црне Горе.
По предању, манастир је подигао кнез Вуловић из Бијеле, бан Козлина из Тушине, уз богат прилог Светог Јована Владимира. Оснивање манастира доводи се у везу са битком против Бугара (између 997. и 1002. године), који су, како историчари наводе, „прегазили све српске земље, дошли до Таре реке, гдје су их Дробњаци сачекали и побили“ и у спомен ове битке је саграђен манастир посвећен Светом Георгију. Раније се манастир звао Туњомирски, по оближњем брду Туњомиру, па Биовски, који се и данас прилично користи на неким мапама. Име Бијела је по предању добио по становницима који су се доселили из Бијеле код Херцег Новог или по реци Бијела. Као спомен старине још увек се уздиже један бор у близини манастира који је засадио Свети Сава.
-Ова светиња је много страдала у историји, али ми смо дужни да памтимо све добротворе, приложнике, а нарочито онога који је утемељио ову светињу, Светог Јована Владимира, који је пре хиљаду година главу своју положио за свету веру православну, казао је недавно у архипастирској беседи Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије. -Није време за велика и претерана славља, али јесте за памћење, обележавање, незаборављање. Велики јубилеј прославићемо заједно са оцем архимандритом Исаијом, обновитељем ове свете обитељи, новим ктитором ове светиње.
Манастир је имао велику улогу кроз време, а у књигама се помиње да је Свети Јован Владимир једно време управљао Дробњаком, као и да је Св. Лазар Косовски богато обдарио светињу, а кнегиња Милица приложила храму икону Пресвете Богородице. Манастир је током времена био велики духовни центар, и место састанка за многе важне догађаје. Када се у бој на Косово ишло ратници су се овде причестили пред полазак. Под сводовима светиње доношене су крупне одлуке, полагане заклетве, пред битке против Турака. Зато је манастир више пута разаран до темеља, да би наново васкрсавао.
Од 1992. благословом митрополита Амфилохија бригу о манастиру Бијела преузима сабрат манастира Острог, јеромонах Исаија и мати Анастасија. Тада је почело да оживљава богослужење први пут од рата, после скоро пола века. Вратио се живот у манастиру, верни народ хрли ка овој светињи у којој прима свете тајне крштења и венчања.
Прослава јубилеја почеће 4. јуна увече када ће се одржати академија којој ће присуствовати Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Беседу о Светом Јовану Владимиру говориће умировљени владика Атанасије Јевтић. Наредног дана, одржаће се Литургија и централна прослава.
Иѕвор www.mitropolija.me
