На Лазареву суботу, 23 априла 2016, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је са свештенством и монаштвом Свету Архијерејску Литургију у цркви Зачећа Светог Јована Крститеља у Страшевини код Никшића.
Саслуживали су свештенослужитељи Епархије будимљанско-никшићке: архимандрит Исаија Крговић, игуман манастира Бијела код Шавника, протојереј Велимир Јововић, надлежни парох, јереј Данило Зиројевић, јерођакон Сава Вукајловић, сабрат манастира Ђурђеви Ступови.
Молитвеном сабрању присуствовао је у великом броју вјерни народ парохије страшевинске и града Никшића. Током Литургије Преосвећени Епископ је у чин чтеца постригао Раденка Аџића из Никшића, студента Теолошког факултета у Фочи.
Владика се сабраном вјерном народу обратио ријечима архипастирске бесједе, говорећи о Лазаревој суботи, празнику када се Света Црква Божја сјећа дана у којем је Господ и Спас наш Исус Христос васкрсао из мртвих четвородневног и праведног Лазара.
"Лазар бјеше пријатељ Христов и Господ је долазио више пута у његов дом, они су се радо виђали. Лазар је имао двије сестре Марту и Марију, које су, такође, увијек као најдражег и најближег радо дочекивале Господа Исуса Христа у свој дом, а још им није било откривено да је Он Спаситељ свијета, да је Он Васкрситељ као што ни Свети апостоли нијесу баш одмах сви схватили тајну Христове личности и Његовог доласка на овај свијет, него су Га обично Његови следбеници из почетка звали Учитељем."
"Видјели су да је посебан учитељ, да је нарочит, не као остали. Он не говори као књижевници и фарисеји само из књига, понављајући, врло често, механички поједине цитате, него говори као прави Учитељ, као Онај који је од Бога надахнут. Знао је, при том, и све пророчке књиге, иако није прошао оне званичне рабинске школе, па су се питали како он зна књиге, а није учио школе као они што су учили и још боље зна, а нарочито зна боље да тумачи него они који су учили само из књига. Зато што је Он, заправо, Тај Који је Творац и закона и пророка, у Њему је савршено знање и савршена мудрост, а што је за нас најважније у Њему је живот вјечни. Он има силу живота, Он има силу да васкрсава, а то је Божја сила зато што је Он истинити Бог и истинити човјек“, казао је Владика Јоаникије.
Он је додао да је Господ васкрсењем Лазаревим показао самилост, утјешио је његов дом, а њему даровао нови живот, утврдивши уједно своје ученике јер је ишао у Јерусалим и знао је шта Га тамо чека.
"Како је Господ, драга браћо и сестре, васкрсао Лазара - врло једноставно, јер Ономе Ко је Бог не требају никакве посебне вјештине. Он је само пришао гробу и, охрабрујући његове сестре и пријатељерекао да отворе гроб. Они су имали недоумицу јер је Лазар већ био почео да се распада и сестра упозорава: Господе, већ четири дана је у гробу. Само вјеруј! И Он позива својим људским гласом, али оним гласом који је заправо Божански, јер преко Његовог људског гласа дјелује Божја сила: Лазаре устани. И одмах се пробуди Лазар, одмах му се душа врати у тијело, врати се живот. Он устаје, Он послуша свог Господа и мртав му се одазва и васкрсе. Господ је овдје показао самилост и утјешио дом Лазарев и њега васкрсао, даровао му нови живот, а уједно и утврдио своје ученике, јер је ишао у Јерусалим и знао је шта Га тамо чека."
"Ишао је на добровољну смрт, да прими осуду од људи, да прими понижавање, мржњу, пакост, завист, све зло овог свијета и људско и демонско, примио је улазећи у Јерусалим, онај Јерусалим који Га је из почетка дочекао као цара и Господа и Спаситеља. Али, убрзо, се тај народ преобратио у гомилу јер је био изманипулисан, као што народ често бива изманипулисан. Онај народ који је говорио: Осана сину Давидову, прослављао Њега Који улази у Јерусалим, пет-шест дана касније, кад су почеле људске и демонске злобе, инитриге, пакости, завјере да дјелују, тај исти јадни народ говори: "Распни га! Распни га!“, бесједио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
Светој тајни причешћа приступили су бројни вјерници, међу којима је био и велики број дјеце.
По завршеној Литургији уприличена је трпеза љубави, чији је домаћин био надлежни парох протојереј Велимир Јововић, који је захвалио Преосвећеном Владици на очинској бризи са којом, кад му год дозвољавају прилике, посјећује страшевинску парохију и овдје, на родост вјерног народа, служи свету службу Божју.
