На празник Уласка Господњег у Јерусалим – Цвијети, Света литургија служена је у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

Литургију су служили архимандрит Никифор (Миловић) секретар ЕУО Епархије будимљанско-никшићке, протојереј-ставрофор Марко Ђурковић, протојереј Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, јереј Остоја Кнежевић, старјешина Саборног храма и ђакони Никола Маројевић и Константин Дојић.

Након прочитаног Јеванђеља вјернима се обратио Никола Маројевић, ђакон.

Указавши на основне смјернице које овај велики празник означава у животу Цркве, он је причу о празнику поставио и на другачијим основама:

"Ово би могла да буде и прича о Јерусалиму, Граду над градовима. Граду свих градова. Круни свих краљевстава. Граду огромном као вјечност. И Човјеку који све воли и не зна за мржњу. Који на леђима носи смрт, а на раменима живот. О Цару који јаше на магарету.Владару кротком као јагње и тихом попут тајне. О милостивом слуги и Господару живота. О Небеском Жетеоцу и свемирном сијачу. О добром пастиру и свечистој жртви. О слици доброте и огледалу љепоте. О животу свих живота и сунцу свих сунаца. О сну свих снова – стварнијем од живота и бајковитијем од наде.“

"Или другачије посматрано, "Ово је прича о Човјеку који иде божанским стопама. О једном животу који непрекидно траје. О једној смрти која побјеђује смрт сâму. О једном васкрсењу које буди уснулог Адама. О једном Хљебу вјечном који постаде првина умрлих да би ми оживјели. О једној крви проливеној за живот цијелог свијета, која као огњена ријека недостојне спали, а достојне буди и излива као злато и сребро“, закључио је Маројевић.