Велика светиња, манастир Урошевица, који је обновљен великим трудом јеромонаха Јеротеја, сабрата манастира Ђурђеви Ступови, те братским заједништвом и подршком добрих и честитих људи, ускоро ће бити украшен фрескописом.
У августу ове године почело је живописање манастирске цркве, по распореду који је урадио г.-дин Гаврило Марковић, а фрескописање доње зоне повјерено је искусном фрескописцу Борису Маркушу, који је дипломирао на Академији СПЦ у Београду и до сада је осликао многе храмове, саграђене последњих двадесетак година, међу којима треба поменути живопис параклиса Часног Крста и Светог кнеза Растислава моравског у Саборном храму у Бару.
Како је манастирска црква малих димензија овогодишње осликавање ће, како нам је саопштио Маркуш, бити завршено до краја августа. Светитељи који ће бити фрескописани у доњој зони су: Свети Антоније Велики, Свети Алимпије Столпник, Свети Сава српски, Свети Никола, Свети Василије Острошки, Света Марија Египћанка, Свети великомученици Георгије, Димитрије и Пантелејмон, Света Петка, Свети Евстатије Плакида, Свети првомученик и архиђакон Стефан, Свети ђакон Авакум итд.
Приликом малог освећења манастирске цркве (2011. године), која је посвећена Светом Архангелу Михаилу, Преосвећени Епископ Јоаникије је подсјетио на крстоваскрсни пут древног манастира Урошевица, који памти великог и знаменитог краља Уроша I, ктитора манастира Сопоћани, а који је био присутан на простору хумске земље, у лимској долини, долини Таре све до Дубровника. Још из његовог времена помиње се манастир Урошевица у којем су живјели монаси, испосници и подвижници, а од давнина је посвећен Светом Архангелу Михаилу.
Мошти Светог цара Уроша, када су понесене из Неродимља са Косова, једно вријеме су биле смјештене у манастиру Шудикову, гдје су, највјероватније, биле склоњене. Манастири Шудикова и Урошевица су били повезани путем, којим се и данас може проћи. Између ове двије светиње постоји на десетине испосница у којима су живјели подвижници и монаси.
Ова древна светиња, подсјетио је Владика, памти и Светог краља Стефана Дечанског, великог молитвеника, чудотворца и Божијег угодника, који је, као млади краљ, владао будимљанском Жупом.
Не зна се до када је овај манастир био активан. Сматра се да је то било до друге сеобе Срба, оног тешког доба турског ропства када су Турци порушили све светиње на десној обали Лима, осим манастира Подврх. Међутим, ова светиња није изгубила своју светост ни док је била порушена, народ се око ње сабирао да се на њеним Светим темељима Богу помоли.
