Промовисан нови спот „Василије Свети, поносе монаха“ Асима Сарвана

Нови видео спот „Василије Свети, поносе монаха“ аутора Асима Сарвана премијерно је промовисан у суботу 7. септембра 2024. године, на платоу Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшћу. Промоцију су, у оквиру манифестације „Септембарски дани“, организовали: Општина Никшић, Туристичка организација Никшић, Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина Никшић.

Промовисан нови спот „Василије Свети, поносе монаха“ Асима Сарвана

Нови видео спот пјесме „Василије Свети, поносе монаха“ рађен је са благословом Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске, помоћ је пружило свештенство Саборне цркве у Никшићу. Сабрање је благословио архимандрит Сергије (Рекић), игуман манастира Острога, чији је некадашњи игуман Георгије Мирковић, велики духовник свог времена, написао текст за ову својеврсну химну Светом Василију.

„Као што је поред тропара испјевана и химна Светом Сави, тако, ево, и Светом Василију. Личност Светог Василија је пресудна у историји нашег народа, у његовом духовном опстанку и развитку. У Библији, на почетку,  прије потопа, имамо, па у Мојсијевом петокњижју, а онда кроз цијелу људску историју до Новог завјета, гдје постоји занимљив догађај на који нам је скренуо пажњу професор Драган Учур, кад је Јона био бачен у море и прогутао га кит, он је прво запјевао што значи да је пјесма најдубљи израз и најјачи вапај Богу у молитвеном кретању, подвигу ка Богу. У Византији, нарочито, развила се пракса црквеног појања и ово осмогласно пјевање које имамо у Цркви сада“.

„Сваком добром дјелу битни су служитељи и отац Георгије је био човјек који је цијелог себе предао на службу Богу и Светом Василију, пјесма је изашла из њега потпуно природно очекивано, тако једна узвишена химна. Захваљујем се Богу и онима који су радили ову мелодију, гдину Асиму који је сигурно надахнут Богом. Ово је само наставак са овом химном као што су и друге химне, које су Богом надахнуте, настајале и опстајале и користе нам да се пјевајући их и сами освећујемо и призивамо Божји благослов на нас. Ове верзија ове химне човјека храбри, некад се осјети радост, некад дубоки духовни потрес и молитвени, покајнички и богослужбено славословни, тако изазива код нас та осјећања и усмјерава нас ка богослужењу“, рекао је о. Сергије.

Обратио се предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић од кога је потекла идеја за снимање новог спота, а за вријеме његовог актуелног мандата празник Светог Василија Острпшког је званично проглашен за славу града.

„Ми Никшићани, када нас питају да кроз неке личности опишемо наш град, примјећујем да се то своди на два-три имена, а заборављамо оно најважније име које бди над нама са ове Петрове главице и из Острога, а Никшић не може бити више од онога што је Свети Василије и то је мјера нашег раста духовног. Та слика треба увијек да нам стоји пред очима и као Никшићани треба да будемо обавезни да када помињемо Никшић уз име нашег града, увијек, поменемо прво име Светог Василија. Нека нам то буде обавеза и путоказ, јер када то имамо пред очима и када је то прво што вежемо уз име нашег града увијек ћемо се подићи напријед као што је Никшић у ових неколико година прогледао тим својим правим духовним очима. Ова пјесма и њени стихови највише личе на оно што ћете видјети вечерас у споту, као што и Никшић највише личи на Светог Василија 12. маја под Острошким гредама и на никшићким улицама у оној величанственој литији“, казао је Ковачевић.

Помоћ приликом реализације пројекта пружили су Туристичка организација Никшић и ЈУ „Захумље“, а снимање спота и техничку реализацију урадио је Иванград студио на челу са Владимиром Шћекићем и сценариста Милош Нинковић. Логистичку подршку дао је Дом омладине из Београда, чији представници су присуствовали свечној премијери видео спота. У име ове престижне институције културе, са којом Општина Никшић има квалитетну сарадњу, обратио се Драган Амброзић, уважени музички критичар.   

„Београд и Никшић су 2021. године успоставили сарадњу у култури, а дио тога је Дом омладине и ми смо препознали да је један овакав подухват, као што је овај, значајан каменчић у тој сарадњи. Култура је оквир који нам даје могућност да покренемо и неке друге ствари између наша два града, а овај корак, овај видео спот који смо заједно произвели, схватите као први корак у дугорочној сарадњи“, навео је Амброзић, осврнувши се на умјетничку личност Асима Сарвана која је, истакао је, задужила популарну музику и културу у нашој земљу кроз рад састава „С времена на време“, а појавио се почетком 70.их година као дио београдске акустичарске сцене.

„Кад спојимо све ове приче, сарадњу Београда и Никшића, Асима у Дому омладине, ево нас испред храма Светог Василија Острошког са једним феноменалним видео спотом који је наша кућа помогла и са једним сјајним умјетником који, чини ми се, није никад доживио право признање какво би требало. Он је специфична оичност каквих нема много на нашој популарној музичкој сцени, који су посветили свој живот тражењу смисла и комуникацији са стварима које су оностране, али које свако може да разумије“, оцијенио је Амброзић.
За Сарван представља занимљиво искуство како је настала пјесма „Василије Свети, поносе монаха“.

„Било је то 2004. или 2005. године, вратио сам се из манастира Подмаине гдје сам упознао о. Бенедикта, игумана, са којим сам договарао сарадњу. Добивши књижицу са богонадахнутим пјесмама, отворио сам насумично на 70. страни гдје се налази текст „Василије Свети, поносе монаха“. У тренутку ми је дошла идеја, узео сам гитару и пјесма је била врло брзо готова, чиме сам био врло задовољан и усхићен и то ми је, некако, био знак да ће нешто лијепо бити из тога. И заиста јесте. Имао сам среће да се ту нађе Милица Миловић коју сам замолио да распише гласове за црквени хор, што је урадила маестрално. Много ми се допало кад сам чуо снимак, углавном све је испало како треба, чак сам мало промјенио крај пјесме и добила је једну узлазну линију“, сматра Сарван.

Потом је на радост бројне публике премијерно приказан нови видео спот пјесме, коју је са аутором Асимом Сарваном снимио цквени хор Преподобне мати Ангелине из Никшића, којим руководи проф. Ана Бојић.

Хор је употпунио вече својим наступом, а програм је водила Александра Ђуровић. 

 

 

Srpska pravoslavna crkva

Sveviđe