Књига ТомашаЋоровића „Црква у Дробњаку“ представљена је у петак 16. новембра 2018, у сали Општине Шавник. Промоцију је организовала Епархија будимљанско-никшићка, иначе, издавач овог дјела.
Сабрање је благословио надлежни парох, јереј Драженко Ристић, који је напоменуо да су подаци о црквама у дробњачком крају до сада били само у списима, предањима и причама, а сада се, први пут, појављује штампано издање. Захваљујући овој књизи, Дробњаци ће боље упознати сопствено културно-духовно наслеђе и представити га јавности.
Мр. Јанко Јелић је оцијенио да је књига „Црква у Дробњаку“ писана врло јасно, концизно и прецизно, када су у питању појединости, везане за историју овог краја, за сваки храм понаособ, а у дијелу о свештеницима и свештеничким породицама наведено је мношто значајних и лијепих детаља, аутор је успио да изабере појединости битне за некадашње вријеме, за ово наше данашње и за оно које ће доћи.
„Рекао бих да они наши неразмршени друштвени и историјски чворови, који нас муче деценијама прије, као и данас, очигледно леже и у нашем односу према Цркви, не само у формалном односу, него и у нашем суштинском односу према Цркви као институцији и према њој као нашој кући. Очигледно да је дошло вријеме да се тим проблемима озбиљније позабавимо и Ћоровић је на правом трагу“, рекао је Јелић.
Протојереј-ставрофор Слободан Зековић је подсјетио да је Томаш Ћоровић писао о прошлости Шавника и племена Дробњака, а значајна је и његова монографија о манастиру Подмалинско. Књига „Црква у Дробњаку“, по мишљењу свештеника Зековића, представља врхунац његовог досадашњег стваралаштва и преданог рада на очувању богате народне традиције, културе и духовности овог краја.
„Не треба губити из вида да Томаш није професионални историчар, али нам се кроз ову и претходне књиге открива као историчар по срцу и души, чије ријечи одишу љубављу према својим прецима, својим племеницима, према сваком олтару дробњачком, натопљеном сузама и крвљу бројних покољења, која су остала вјерна Христу Богу нашем, вјери православној, Цркви светосавској и имену словенском српском“, истакао је о. Слободан, наводећи да је Ћоровићу, као примарни извор за настанак ове књиге, послужила архивска грађа из Државног архива Црне Горе, архива Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, Државног архива Србије, Архива за заштиту културних добара Црне Горе и Народног музеја, бројни часописи, годишњаци, црквене, матичне књиге и историјска литература, више десетина наслова.
„Историја Цркве у Дробњаку је уједно и народна историја, јер народ чини Цркву. После пропасти српског царства и током вишевјековне турске окупације Црква је постала једини истински чувар националног и културног идентитета и стожер око кога ће се српски народ сачувати и одржати кроз вјекове. Ова књига представља вриједан допринос Томаша Ћоровића и Епархије будимљанско-никшићке, као издавача, прослави великог јубилеја - 800 година самосталности СПЦ, који ће се обиљежити у години која је пред нама“, казао је протојереј-ставрофор Слободан Зековић.
Он је, такође, додао да је Дробњак због истрајног свједочења хришћанског и српског идентитета 12 пута горио, али се своје вјере и свог имена није одрекао.
„Кроз првих шест поглавља аутор нам износи историјски развој црквеног живота и организације у Дробњаку од времена Светог Саве до данас, његове успоне и падове, посебно наглашава поједине историјске догађаје, буне и ратове услед којих је долазило до великих страдања, масовних исељевања, рушења и паљења цркава и манастира, која су се одражавала и на црквени живот. После великих страдања долазили су, опет, периоди обнове, посебно након дуго очекиваног присаједињења Дробњака Црној Гори“, рекао је о. Слободан.
Најтежи период за Цркву, не само у Дробњаку, него и у цијелој Црној Гори, сматра он, био је период несрећног грађанског рата од 1941. до 1945, као и период послератне комунистичке владавине, чему је посвећено посебно поглавље књиге.
„Црква се нашла на удару револуционара, већ, на почетку рата убијен је на Жабљаку прота Богдан Церовић са сином јединцем, а почетком 1942. у Шавнику мученички страда свештеник Ново Делић са још 22 страдалника. Крајњи биланс страдања Цркве у Црној Гори од комуниста је преко 120 убијених свештеника на челу са Митрополитом Јоаникијем Липовцем. Страдање се наставља и после рата; током вишедеценијске комунистичке владавине духовни живот у Дробњаку замире, али ипак не умире. Из храмова се сели у домове, црквени живот се свео на рад умировљеног проте Митра Лопушине“, казао је, осврћући се на садражај промовисане књиге, свештеник Зековић.
Такво стање потрајало је до краја `80.-их година, када изнова почиње духовна обнова која добија на замаху доласком Митрополита Амфилохија на трон цетињских владика о чему аутор говори у поглављу Црква данас.
„Обнављају се запуштене цркве и манастири, обнавља се свештенство и монаштво, обновљена је и древна светосавска Епархија будимљанско-никшићка, на челу са Епископом Јоаникијем, којој припада простор Дробњака. Народ се крштава, та духовна обнова траје и данас. У великом поглављу – Цркве, аутор нам на сто страница доноси исцрпне податке о свакој цркви у Дробњаку, пропраћене бројним фотографијама, слиједи поглавље о дробњачким манастирима Бијелој, Добриловини, Подмалинском, Јеловици. Посебно занимљиво поглавље Ћоровић је посветио свештеницима и свештеничким породицама, које су кроз генерације давале врсне дробњачке свештенике, а који су били, не само духовници, него и народни прваци, војсковође, посланици, учитељи и просветитељи. Не заборавља да помене ни данашње свештенике, који настављају традицију својих славних претходника“, поручио је о. Слободан.
У промоцији је учествовао и проф. др Александар Стаматовић, који сматра да је Томаш Ћоровић са овом књигом и истраживачким поступком достигао свој врхунац. Ушао је у архив, дакле, није преписивао, него је читао документа, објављене изворе, разне шематизме, годишњаке, календаре који су се тицали Цркве, а на крају књиге је, правим професионалним методолошким системом, побројао објављене изворе и литературу.
„Изучио је занат историчара, он је истраживач, истражује и саопштава по класичном методолошком принципу историјског научног истраживања хуманистичких наука коначни резултат свог истраживања. Не улази Томаш Ћоровић, када је ријеч о страдању Цркве под комунистима, било ратном или поратном периоду, у неку дневну политику, нити у идеолошку оцјену атеистичког покрета, он само износи узроке, стање и последице. У овој књизи он објављује и својеврсни шематизам, значи статистику Цркве у дробњачком племену, колико то може, од најстаријег времена до данас“, казао је Стаматовић.
Томаш Ћоровић је захвалио свештеницима и монаштву, који обнављају оронуле храмове и духовни живот у запуштеном Дробњаку, Ускоцима и Шаранцима, у данашњим општинама Шавнику и Жабљаку, на челу са Митрополитом Амфилохијем и Епископом Јоаникијем. Он је, овом приликом, истакао заслуге архимандрита Исаије, игумана манастира Бијела, мати Катарине, игуманије манастира Подмалинско, мати Макрине, игуманије Добриловине и свештеника, садашњих пароха Драженка Ристића и Миливоја Јововића.
„Сви они заједно су наша нова духовна елита, који ће допринијети да се генерације које долазе врате својим корјенима. Они данас служе свима нама на понос и хвала им“, рекао, је, између осталог, Ћоровић.
