Поводом ктиторске славе манастира Грачаница, данас на празник Светог краља Милутина, Њихова преосвештенства господа епископи рашко-призренски Теодосије, будимљанско-никшићки Јоаникије и полошко-кумановски Јоаким служили су Свету архијерејску литургију уз саслужење свештенства и монаштва. Поред великог броја вјерног народа у сабрању су учествовали ђаци и наставници Основне школе „Краљ Милутин“ из Грачанице, који већ неколико година умјесто у школској згради славу – дан школе прослављају у овој светињи.

Током службе Божије Преосвећени владика Теодосије је постригао у чин мале схиме искушеницу Виолету давши јој монашко име Јелисеја, а након тога рукоположио Драгана Видомановића у чин свештеника, који ће службовати у старој Митрополији и Цркви Светој Јована Крститеља у Пећи.

Владика Теодосије је истакао да је млада монахиња добила име по светом пророку Јелисеју, који је био ученик пророка Илије:

„Нама данас који живимо на КиМ управо је потребна та вјера пророка. Потребно нам је да имамо живу вјеру живога Бога, да знамо да је Бог у свему могућем, да не тражимо помоћ и утјеху од људи и овога свијета, него да наше духовне очи буду уперене ка Богу, да Господ благодаћу својом подржи нас, мале слабе и грешне на нашем крсном путу.“

Подсјетио је да је Господ је увијек са нама у све дане живота нашег и да ће отац Драган за нас приносити молитве и свакодневно служити Господу борећи се за своју пасху.

У архипастирској бесједи Преосвећени владика Јоаникије је казао да се данас не може говорити о КиМ а да се не спомене славна и знаменита Милитунова Грачаница о којој су дивне стихове писали Милан Ракић и Десанка Максимовић.

„Косово је за нас правословне света српска земља зато што је ознаменована нашим највећим светињама и зато што је то надубљи коријен нашег народа и историје, не само прошлости него и садашњости, ако Бог да и будућности“, казао је владика.

Нагласио је да за светиње и Космет није везан само српски православни народ који ту живи и који је са тих простора силом прогањан вијековима, већ цио српски народ. Истакао је да и остали православни народи поштују Косово као свету земљу и цијели културни свијет зна што оно представља не само за православне Србе већ и за свјетску културну баштину.

Закључујући да би се овај свијет да није духовности, светости, културе, претворио у пакао, грабеж и отимање, владика је казао да је цио свијет у некој напрегнутости, сукобима или на ивици сукоба, нарочито последњих 30-ак године:

„Ми желимо мир и треба да се молимо Богу за мир, али наравно треба да бранимо своју кућу и дом, своје светиње јер ниједан народ неће своје коријене и светиње препусти другима. Не тражимо ништа туђе, нити желимо да отимамо. Наши преци су нас учили да туђе, као и друге народе поштујемо, и колико је до нас чинимо све да живимо у миру и љубави са њима. А ако неко хоће да разори наш дом и светиње дужни смо да се бранимо. “

Говорећи о данашењем празнику Св. краљу Милутину, Преосвећени је казао да славимо једног од највећих из рода нашега. Био је краљ истинске побожност и врлина, један од највећих, најзаменитијих краљева и личности који је бранио свој народ и јачао државу вјером.

„У његово вријеме почела је да се шири латинска унија а било је оних који су били мишљења да треба да признати папу па ћемо ријешити све проблеме“, казао је владика Јоаникије и то упоредио са оним што се и данас дешава кад наиђе нека пошаст па вас убјеђују да треба само то да направите и да ће се сви проблеми ријешити а послије тога бива још горе.

Подсјетио је да се краљ Милутин супроставио и византијском цару Михајлу Палеологу који је ширио такву причу и није дао да она захвати његов народ тако да је заслужан што се унија није проширила на Србију и Балкан. Ратова је са царем Михајлом, побјеђивао га и потискивао.

Владика је истакао да је краљ Милутин и један од највећих ктитора, и да је поред Грачанице подигао многе светиње у Србији, његовој држави – данашњој Македонији, Грчкој, Светој Гори, Софији, па до Цариграда и Јерусалима, гдје је саградио манастир Светих Арханђела непосредно до Храма Васкрсења Христовог.

„Велике задужбине и велико завештање су нам наши преци оставили. Ми смо дужни градити, али најважније је да сачувамо, украсимо и унаприједимо оно што су нам они оставили. Ево, хвала Богу овдје живот живује пуном снагом“, рекао је владика будимљанско-никшићки Јоаникије осврћући се на обнављање сестринства ове свете обитељи (монашење три монахиње), као и рукоположење новог свештеника.

Са посебним задовољстовм је примјетио да је данас на Литургији скоро 1.000 дјеце, највише из школе „Краља Милутина“, као и да се велики број њих данас причестио, више него у великим градовима.

На крају свог обраћања владика будимљанско-никшићки Јоаникије је позвао све на молитву и мир:

„Да се молимо за свој народ и светиње, да се зацари мир у цијелом свијету. Много се крви пролива, нажалост видимо да многи раде на томе да завађају народе да се што више крви пролива а пролива се крв највише недужног народа. Зато треба да се Богу молимо и да у миру и у љубави са свима живимо колико то до нас стоји.“

По завршетку Литургије, ђаци ОШ „Краљ Милутин“ у Грачаници су извели пригодан програм, а сабрање је настављено уз трпезу љубави.

Прослава Светог краља Милутина је почела синоћ у навечерје празника, бденијем на којем је владика Теодосије замонашио двије искушенице манастира Грачанице. Добиле су монашка имена Касијана и Ирина, примиле равноангелни чин и предале себе Господу на велику духовну радост Епархије рашко-призренске и свог свијета православног који је постао богатији новим војницима војске Христове.

Преузето са званичног сајта  Митрополије црногорско-приморске