Беранац Урош Јоксимовић у својој борби кријепи се вјером у васкрслог Господа

Урош Јоксимовић је рођен 7. септембра 2006. године у Беранама. Упркос церебралној парализи, своја знања и вјештине развијао је у различитим сферама друштвеног живота.

Још као мало дијете, своја интересовања је усмјерио на православну вјеру и Цркву, која је и сада главни мотив и покретач његовог рада. Боравећи у Дневном центру у Беранама, сликао је радове са мотивима светиња, које је обилазио са својом породицом.

Осим сликања, открио је и дар за писану ријеч. До сада има објављено преко стотину текстова, који су испуњени личним искуствима, стеченим приликом обилазака цркава и манастира широм Црне Горе и Србије. Познаваоци Урошевог стваралаштва сматрају да су у његовим текстовима преточене емоције, доживљаји из разговора са свештеницима, снови о ходочашћу, али и историографске чињенице, којима приступа на објективан начин.

Представљајући Уроша Јоксимовића, који храбро ступа кроз животне недаће, надахнут Господом и Његовим крсто-васкрсним страдањем, објављујемо дио забиљешки овог младог човјека о томе како је доживио тренутак када је постао истински члан Цркве Божје, крштењем у древним Ђурђевим Ступовима.

„Мој први сусрет са Господом Богом и Сином Његовим Исусом Христом и анђелима Божјим.

Било је то 2007. године, на почетку живота и тек навршеном годином дана, када сам крштен у манастиру Ђурђеви Ступови, православној задужбини Немањића.

У наручју Кума, под сводовима и испред олтара манастира Ђурђеви Ступови, када ме је свештеник умио светом водом и уљем намазао, дешава се мој први сусрет са Господом. Од тог тренутка, када сам примио Господа Бога у својој души и срцу никад ме не напушта, иако сам имао доста тешких тренутака за мене.

Када сам само одрастао, најљепше тренутке водио сам кроз молитву и разговор, уз молитве“, биљежи Урош Јоксимовић, коме желимо да га Господ оснажи и укријепи на путу спасења и да му подари што више снова и емоција које ће преточити у ријечи и слике, на радост наше црквене заједнице.