Комеморативна сједница поводом смрти Владимира Дурутовића

У сриједу 20. априла 2022. године, у сали СО Никшић, одржана је комеморативна сједница поводом смрти Владимира Митровог Дурутовића, угледног грађанина никшићке Општине, који је обављао дужност генералног директора Директората за енергетику и енергетску ефикасност у Министарству капиталних инвестиција и био на мјесту предсједника ЦО Никшић.

У присуству чланова породице, родбине, кумова, колега и бројних пријатеља, од новопрестављеног слуге Божјег Владимира Дурутовића, опростио се, у име пријатеља, Марко Перуновић, државни секретар у Министарству капиталних инвестиција.

Перуновић је казао да је Владимир – Вања Дурутовић био отјелотворење вјере, људскости и части, и зато кошмар, који је почео прекјуче у раним часовима, а који ће за његове пријатеље вјечно трајати, није било оно о чему су сањали, дружећи се, још, од основношколских дана.

„Твој осмјех и братски савјет, топлина загрљаја и искреност су били ти који су сваког свијали под твој заштитнички кишобран и зато си вољен од сваког ко те, макар, и на трен упознао. Зато се не чуди што смо љути на тебе, који нас са неке, нама непознате даљине посматраш како се не сналазимо у кошмару живота. У нама, нажалост, постоје ситне зависти и љубоморе, често материјално надвлада духовно у нама, а ти си тога био ослобођен, јер је твоја душа била бескрајно чиста. Једноставно, драги мој Вања, ти нијеси био од овог свијета“, рекао је Перуновић, додавши да је поносан што га је имао за пријатеља, јер је свима показао пут несебичности, племенитости и што је својим животом доказивао да можемо да живимо у љубави, слози, разумијевању, да живимо једни за друге.

„Остало нам је да се кроз загрљај наше Наташе, чика Митра, тета Драгице, Николе и Јелене, увијек са поносом сјетимо шта смо имали и какву си часну успомену оставио“, казао је Марко Перуновић.

Министар капиталних инвестиција Владе Црне Горе Младен Бојанић је навео да је сваки сусрет са Владимиром Дурутовић био потврда о каквој доброћудној и драгој особи је ријеч.

„Не желим још да прихватим да ће његово мјесто на наредном колегијуму бити празно. Хоћу да бар за мало одложим те ружне мисли, хоћу да бар за један тренутак одгодим суочавање са суровом чињеницом, вјерујем да у потпуности дијелим мишљење колега, јер ова два дана без Вање ми дају за право за ово што кажем. Повукли смо се у канцеларије да у тишини тугујемо и пребирамо по сјећањима на нашег Меда“, рекао је Бојанић.

Навео је да је Вању упознао релативно скоро, а заједнички пријатељи су га описали као изузетно доброг човјека, неког ко својом стручношћу може да одговори изазову важног мјеста у Министарству.

„Приликом нашег првог сусрета Вања ме је, одмах, разоружао доброћудним изгледом, искреним осмјехом, од тада смо постали колеге и блиско свакодневно сарађивали. Увијек одговоран према обавезама и заштитнички расположен према колегама из његовог Директората. За све је имао разумијевање, времена, а са много проблема и изазова се свакодневно суочавао. Таквим ставом брзо је завриједио поштовање и симпатије свих нас. Вољели смо његово друштво и биће нам много тешко прихватити његов изненадни одлазак“, рекао је Бојанић, поручујући члановима Вањине породице, пријатељима и кумовима да, иако не постоје ријечи утјехе, нити ријечи могу попунити пукотине у њиховим сломљеним срцима, треба да буду поносни на Владимира.

„Да неку пукотину, умјесто туге попуни понос на Вању. Ми смо поносни што смо га имали за колегу и пријатеља, останите поносни што сте га имали за сина, супруга, брата, рођака, кума и пријатеља. Нека понос што сте га имали превлада тугу што сте га изгубили“, закључио је министар Младен Бојанић.

Ријечима утјехе обратио се и предсједник Општине Никшић, Марко Ковачевић, наводећи да постоје тренуци у нашим животима када човјек занијеми, а, опет, има обавезу да нешто каже и то изнесе поносно, без суза.

„Вању сам посматрао као професионалца у свом послу и као пријатеља и брата свим људима. Толико пута, у ово годину дана, са позиције на којој је био, би ме радосно назвао да каже како је завршио неки нови приход или инвестицију за наш град, за наш Никшић који обојица бескрајно волимо. Дјечачки се радовао томе што је у прилици да помогне својој земљи, али прије свега што је у прилици да помогне нашем Никшићу и толико пута ме бодрио у разним ситуацијама у ових годину дана“, казао је Ковачевић, додајући да је Вања као пријатељ и човјек био свечовјек.

„Нема тог човјека који није могао мјесто у његовом срцу да нађе, у његовом осмјеху. Што кажу наши људи – кад га сретнете на улици поправи вам дан и сада дошао је тај дан када га не можемо срести и када наши дани не могу бити поправљени том свјетлошћу која је сијала међу нама, а које нисмо били свјесни док је била ту, него нам се чинило да је то нешто природно. Вања нам својим одласком доказује да је смрт неприродна и да није наше природно стање“, рекао је први човјек Општине Никшић.

Позивајући се на ријечи Светог Јована Дамаскина да је једина жива икона човјек  и да иконе љубимо кад једни друге цјеливамо, Ковачевић је оцијенио да је Владимир био таква једна икона, којој смо приступали.

„Сада нећемо моћи то да урадимо, али и Богородица Љевишка, коју си толико пута обишао, коју смо заједно обилазили, била је под малтерима, била ишчекићана, нисмо знали за њу, па је свјетлост једног дана, поново, открила и поново смо могли да јој приступамо. Ти, као човјек од вјере, љубави и наде оставио си нам, ипак, наду да ћемо, када једног дана изађемо и ми пред лице Божје, поред Његовог престола скинути малтер са наших очију, скинути прашину и све остало и видјети тамо твој лик који ће нам, док овдје будемо, вјечно недостајати. Вјечна ти слава и хвала, нека те Господ пригрли у своје крило и нека недјеља дође и теби и свима нама, ова која стиже“, поручио је Марко Ковачевић.   

Владимир Митров Дурутовић је, на празник Преподобног Георгија исповједника – Велика сриједа, сахрањен на мјесном гробљу у Шипачну поред Никшића.