Празник Сретења Господњег молитвено прослављен у никшићком Саборном храму

На празник Сретења Господњег, у понедјељак 15. фебруара 2016, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва никшићког и монаштво Епархије: протојереј-ставрофор Драган Крушић, архимандрит Никифор (Миловић) секретар ЕУО Епархије будимљанско-никшићке, протојереји Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки и Миодраг Тодоровић, јереји Данило Зиројевић и Мирко Вукотић, ђакони др Никола Маројевић и Константин Дојић.

Велики и дивни празник Сретења Господњег сабраном вјерном народу честитао је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Владика је казао да су у Светом Писму описани разни сусрети између Бога и човјека од оног Аврамовог сусрета са Господом, преко Мојсијевог и многих јављања Божјих пророцима и сви ти сусрети су, према његовим ријечима, величанствени, дивни, знаковити. Међутим, сусрет који прослављамо данашњим празником је, по свему, изузетан.

„Он је као нека пуноћа свега.Када је Свети праведни Симеон, старац у дубоким годинама, који је цио свој живот провео молећи се и служећи Богу, примио Богомладенца Христа у своје наручје приликом вршења обреда над Младенцем, уобичајеним за јеврејски народ у 40.дан послије рођења.

Споља гледано ништа се нарочито није догодило. Он је обавио обред над Богомладенцем, као и над сваким другим мушким дјететом, читао молитве, принесена је жртва, и то скромна, Господу, али оно што се невидљиво догодило, то је оно што ми данас прослављамо, тај чудесни сусрет који је уједно био и пуноћа свих очекивања Светог праведног Симеона, јер му, како Свето Писмо каже, Дух Свети бјеше некада раније открио да неће видјети смрти докле не види Спаситеља свијета.

Суштина свега, врхунац свега је овај сусрет када је он доживио пуноћу вјере, пуноћу истине, пуноћу богопознања и као награду за његове трудове, за његову вјерност током читавог живота, за његово истрајно служење Господу, он је примио Богомладенца у своје наручје, препознао у њему Спаситеља свијета“, рекао је Његово Преосвештенство.

Очигледно је било да је Симеон Богопримац Свети и праведан човјеко којем постоје дивна предања. Он је био један од оних Седамдесеторице који су преводили Свето Писмо на грчки језик.

„На овај празник Свети Симеон Богопримац прославља се заједно са Богомладенцем Христом. Прославља се и Света Ана, пророчица која је, такође, надахнута Духом Светим дошла да присуствује том светом чину и да прослави оваплоћеног Богомладенца Христа. Господ,драга браћо и сестре, награђује оне који Њему служе у искрености, у простоти, у истрајности, у једноставности, у повјерењу и са даноноћним трудом. Ништа није велико што се прави да је велико, него оно што Господ препозна као велико, а Господ препознаје као велико управо наше смирење, наше служење, наше једноставне молитве, нашу искреност, наш труд, нашу посвећеност. А Он је показао образац смирења и жртве, понижења и љубави и свега онога што је красило Њега као Богочовјека. Он је дошао у овај свијет не као цар, не као владар, не као господар него као онај један од нас, као раб који ће пролити крв своју за ближње своје, као јагње Божје које се приноси на заклање за живот и спасење свијета“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, закључујући на крају свог архипастирског слова:

„Да се поучимо из примјера Богомладенца Христа, из примјера Христовог, из Његовог служења, а и да се поучимо из примера Његових светих, јер су Свети, идући Његовим стопама стицали Његове врлине, као што је и Свети Симеон Богопримац. Сви смо позвани на тај пут, једино нас сметају наше мане, наши гријеси, неспоразуми, несреће које сами на себе товаримо и на ближње своје својим гријесима и својим манама“.